Гргур Бранковић (син севастократора Бранка)
| Гргур Бранковић (син севастократора Бранка) | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 16. јул 1398. |
| Породица | |
| Родитељи | Бранко |
| Династија | Бранковићи |
Гргур Бранковић (умро пре 16.07. 1398) је био српски племић из друге половине XIV века и средњи син севастократора Бранка Младеновића, који је управљао Охридом у доба цара Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355). Заједно са млађим братом Вуком, управљао је малим породичним поседом око Борча у Дреници на Косову[1]. Њих двојица су у марту 1365. године дали прилоге светогорском манастиру Хиландару, што је повељом потврдио цар Урош (1355—1371). Био је ожењен Теодором, а преминуо је пре 16.07.1398. године[а]
Поједини историчари, на основу једног записа[б], сматрају да је његова супруга једно време живела са Марком Мрњавчевићем (1371—1395), у доба када је он отерао своју супругу Јелену, ћерку Радослава Хлапена.
У једном извору из тог доба, наводи се да је, за време краља Вукашина (1365—1371), Пологом (облашћу око Тетова) управљао извесни Гргур. Радослав Грујић је сматрао да се ради о Гргуру Бранковићу, што су као могућности прихватили и неки други историчари, али има и оних који сматрају да се ради неком властелину Вукашина Мрњавчевића[1].
Заједно са млађим братом Вуком насликан је поред цара Уроша на фресци у цркви Богородице Перивлепте у Охриду[2]. Композиција на којој су, поред њих тројице, насликана и три свештена лица из Охрида, смештена је у (северном) параклису светог Григорија Богослова, на његовом фасадном зиду. Датира се у 1365. годину[2], а данас доста оштећена.
Породица
[уреди | уреди извор]Гргур Бранковић је рођен као средњи син севастократора Бранка Младеновића, у браку са непознатом племкињом. Поред њега, они су имали још троје деце, два сина и једну ћерку, која је била најмлађе дете[3]:
- Никола Радоња (у монаштву Роман и Герасим) (?—3. децембра 1399)
- Вук (око 1345—6. новембра 1397)
- Теодора (Војислава) (?—?), удата за Ђорђа Топију, господара Драча
Био је ожењен Теодором, а у изворима нема података о томе да ли су имали деце.
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Шуица, Марко (2000). Немирно доба српског средњег века. Београд. стр. 24,38. ISBN 86-355-0452-6.
- ^ а б Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. стр. 124. ISBN 86-80879-07-X.
- ^ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.
Литература
[уреди | уреди извор]- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
