Младен (?—после 1326) био је српски властелин из прве половине XIV века^[1] и родоначелник породице Бранковић. Био је у служби краља Милутина, Стефана Дечанског и цара Душана. Носио је титулу жупана, а касније и војводе.

Младенов отац није познат, али он (Младен) и његов брат Никола представљају најстарије познате претке Бранковића. Потичу из врло старе и угледне породице, која је била присутна на двору српског краља Милутина и заузимала угледан положај. Породица је поседовала имања у косовској Дреници, а њихов углед је проистицао од дворских служби које је обављала. Припадала је пограничној властели чији је основни задатак било ратовање.^[2]

Породица је доживела успон у време владавине краља Стефана Дечанског (1321—1331), када се 1323. године Младен спомиње као управник Требиња и Драчевице, добиши их од краља на управу, док његов брат Никола 1329. године као жупан и делује као краљев служебник у северној Албанији. Ове титуле су добили као награду због својих заслуга у грађанском рату између Милутина и његовог полубрата Константина. Иако је породица уживала велики углед, није спадала у најмоћније породице двора и Србије.^[2]

Није познато шта су касније обављали, али је вероватно да су се и даље налазили у краљевој близини. Младен се последњи пут спомиње 1326. године, у једној повељи, и убрзо након тога је умро. Њега је наследио син Бранко. Младен је имао и ћерку Ратославу, која се удала за жупана Алтомана Војиновића.^[2]

Имао је сина Бранка и ћерку Ротиславу.

• Бранко, наследио очеву управу Требињем и очево место поверљивог човека код краља Стефана Дечанског. По њему је породица Бранковић добила и назив.^[2]
• Ротислава (Ратислава, Витослава), удала се у касну јесен 1347. године за жупана Алтомана Војиновића. У том браку је рођен Никола Алтомановић (1348).^[2][3]

• Бранко Младеновић
• Бранковићи

• Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942.
• Општи енциклопедијски лексикон Свезнање, Београд 1937.
• Спасић, Душан; Палавестра, Александар; Мрђеновић, Душан (1991). „Бранковићи”. Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (на језику: српски) (2. изд.). Београд: Бата. ISBN 978-86-7685-007-5. Приступљено 10. 10. 2023. 
• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0. 
• Мишић, Синиша, ур. (2010). „Требиње”. Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима (на језику: српски). Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16604-3. Приступљено 10. 10. 2023. 

• Фајфрић, Жељко. Света лоза Бранковића. Шид: Графосрем. ISBN 978-86-85269-09-7. 
• др Жељко Фајфрић, Велики жупан Никола Алтомановић, интернет издање, Пројекат Растко