Биоград на Мору
| Биоград на Мору | |
|---|---|
 Биоград на Мору | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Задарска жупанија |
| Основан | 10. век |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  5.569 |
| — густина | 148 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 56′ 16″ С; 15° 26′ 42″ И / 43.93782° С; 15.44491° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 2 m |
| Површина | 35,5 km2 |
  Биоград на Мору Биоград на Мору на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Иван Кнез (ХДЗ) |
| Поштански број | 23210 |
| Позивни број | +385 23 |
| Регистарска ознака | ZD |
| Веб-сајт | |
| Службена презентација града | |
Биоград на Мору (познато још и као Zaravecchia[1] - "Стари Задар") је град у Хрватској, у Задарској жупанији.
Географија
[уреди | уреди извор]Биоград, град и лука у северној Далмацији, налази се 28 km јужно од Задра. Смештен је на малом полуострву и копну. На његовој северној страни је увала Бошана а на јужној Солине. Испред града су острва Планац и Св. Катарина (са светиоником). Просечна температура ваздуха у јануару је 7 а у јулу 24,5 °C, с просечним годишњим падавинама од 840 mm. У ували Солине налази се велика јавна, пешчана плажа окружена боровом шумом. Биоград је локални трговачки и прометни центар, с добрим везама према својем залеђу, околним обалним насељима и градићима и острвом Пашманом. Биоград је центар ревијере која обухвата Св. Петар на Мору, Турањ, Св. Филип и Јаков, Биоград, Пакоштане и Драге, као и више насеља на острву Пашману: Ткон, Крај, Пашман, Баротул, Мрљане, Невиђане, Добропољана, Бањ и Ждрелац, и Вргаду на истоименом острву.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Биоград на Мору је хрватски краљевски град који се први пут спомиње средином X века, док је у XI веку био седиште хрватских краљева и бискупа. Највећи процват Биоград је доживео као престоница средњовековних хрватских владара, а године 1102. у њему је крунисан и угарски краљ Коломан. Године 1202. Биоград је уточиште бегунцима из Задра, те се назива и Zara vecchia. Од 1409. до 1797. је под влашћу Венеције. Страдао је у млетачко-турским ратовима, а 1521. и 1646. је порушен и запаљен. У 16. и 17. веку у Биограду је средиште хрватске народне војске која је имала велику улогу у ратовима против Турака.
Године 1838. "Стари Задар" је тек "убого село" са 105 домова и 450 становника.[1]
Туристички развој Биограда почео је између два светска рата. Први гости, Чеси, почели су долазити у Биоград током 1920-их. Први хотел саграђен је 1935. на месту данашњег хотела Илирија.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2001. Биоград на Мору је имао 5.259 становника.
Према попису из 2011. године, Биоград на Мору је имао 5.569 становника.[3]
Град Биоград на Мору
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 5.259 | 5.315 | 4.560 | 3.486 | 2.418 | 2.115 | 1.806 | 1.495 | 1.181 | 1.137 | 1.044 | 796 | 675 | 693 | 649 |
- напомене:
Настао из старе општине Биоград на Мору.
Биоград на Мору (насељено место)
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 5.259 | 5.315 | 4.560 | 3.486 | 2.418 | 2.115 | 1.806 | 1.495 | 1.181 | 1.137 | 1.044 | 796 | 675 | 693 | 649 |
- напомене:
До 1971. исказивано под именом Биоград.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Биоград на Мору је имало 5.315 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 4.488 | 84,44% | ||
| Срби | 409 | 7,69% | ||
| Југословени | 125 | 2,35% | ||
| Словенци | 20 | 0,37% | ||
| Муслимани | 11 | 0,20% | ||
| Македонци | 10 | 0,18% | ||
| Албанци | 7 | 0,13% | ||
| Црногорци | 6 | 0,11% | ||
| Мађари | 5 | 0,09% | ||
| Италијани | 4 | 0,07% | ||
| Немци | 4 | 0,07% | ||
| Бугари | 3 | 0,05% | ||
| Аустријанци | 2 | 0,03% | ||
| Пољаци | 2 | 0,03% | ||
| Словаци | 2 | 0,03% | ||
| Чеси | 2 | 0,03% | ||
| Румуни | 1 | 0,01% | ||
| остали | 3 | 0,05% | ||
| неопредељени | 146 | 2,74% | ||
| регион. опр. | 10 | 0,18% | ||
| непознато | 55 | 1,03% | ||
| укупно: 5.315 | ||||
Индустрија
[уреди | уреди извор]Индустрија је базирана на пољопривреди, рибарству и туризму. Биоград је трајектна лука за острво Пашман.
Споменици и знаменитости
[уреди | уреди извор]- Завичајни музеј града Биограда на Мору
Образовање
[уреди | уреди извор]- Основна школа Марије Ешкиње
- Средња школа Биоград на Мору
Спорт
[уреди | уреди извор]Спорски тимови :
- Ватерполо пливачки клуб „Биоград"
- Хрватски фудбалски клуб „Приморац"
- Рукометни клуб „Биоград"
- Атлетски спортски клуб „Маратон"
- Атлетски клуб „Солине"
- Карате клуб „Б"
- Тениски клуб „Биоград"
- Тениски клуб „Ас"
- Једриличарски клуб „Биоград"
- Ронилачки клуб „Албамарис"
- Спортско-риболовно удружење„Подланица“
- Пливачки клуб „Дупин"
- Кошаркашки клуб „Биоград"
- Одбојкашки клуб „Биоград"
- Клуб одбојке на песку „Солине"
- Јет ски клуб „Маестрал"
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Порто Сан Ђорђо
Кресброн ам Бодензе
Алба Јулија
Словенске Коњице
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
- ^ funtravel1 (24. 1. 2020). „Biograd na moru | Sve o Biogradu na moru | Cene putovanja |”. Fun Travel Niš. Приступљено 4. 2. 2023.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 7. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- www.biogradnamoru.hr (језик: хрватски)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
