Сателитске фотографије полуострва: врх: Финоскандијско полуострво,^[5][6] фотографија помоћу спектродијаметра (MODIS^[7][8]), Флорида,^[9][10][11] фотографија снимљена током STS-95^[12]; доле: Арабијско полуострво,^{[13][14][15][16][17][18]} највеће полуострво на планети, фото SeaWiFS^[19][20]

Полуострво је део копна, попут острва одвојен од континенталне масе. Са једне стране је припојено континенту, а са три или више страна је окружено водом (обично морем).^{[21][22][23][24]} Полуострво је облик рељефа који се протеже од копна и окружен је водом на већини, али не на свим границама.^[25][26] Полуострво се такође понекад дефинише као део земље оивичен водом са три своје стране.^[25][27] Полуострва постоје на свим континентима.^[28][29] Величина полуострва може да варира од малог до веома великог.^[28] Највеће полуострво на свету је Арабијско полуострво.^[30][31] Полуострва се формирају због разних узрока.

Полуострво великих размера се назива полуконтинент, попут Европе, а њој су припојена већа полуострва, као делови који сачињавају континент, као што су: Апенинско, Балкан, Пиринејско полуострво, Скандинавско, а мања: Бретања, Јиланд, Истра, Канин, Кола, Крим, Пелопонез и Халкидика.

Реч пенинсула потиче од латинског paeninsula, што се преводи као 'полуострво'. Сама реч Paeninsula је изведена од paene са значењем „скоро”, и insula са значењем „острво”, или заједно, „скоро острво”.^[25] Реч је ушла у енглески језик у 16. веку.^[25]

Полуострво се обично дефинише као део земље окружен већим делом, али не са свих страна,^[26] али се понекад уместо тога дефинише као део земље оивичен са три његове стране.^[27]

Полуострво може бити омеђено са више од једне водене површине, а водено тело не мора да буде океан или море.^[32] Понекад се каже да комад земље на веома тесној речној кривини или између две реке формира полуострво, на пример у Њу Барбадос Неку у Њу Џерзију, Сједињене Државе.^[26] Полуострво може бити повезано са копном преко превлаке, на пример, путем Коринтске превлаке се повезује полуострво Пелопонез.^[33]

Полуострва се могу формирати услед померања континената, глацијалне ерозије, глацијалног топљења воде, таложења глацијала, морских седимента, морских трансгресија, вулкана, дивергентних граница и/или речних седиментација.^[34] Више од једног фактора може утицати на формирање полуострва. На пример, у случају Флориде, дрифт континента, морски седименти и морске трансгресије су били фактори који су допринели њеном облику.^[35]

У случају формирања од глечера, (нпр. Антарктичко полуострво или Кејп Код), полуострва могу настати услед глацијалне ерозије, отопљене воде и/или таложења.^[36] Ако је ерозија формирала полуострво, биле су присутне мекше и тврђе стене, а пошто глечер еродира само мекше стене, формиран је басен.^[36] Ово може да створи полуострва, и то се догодило се на пример на полуострву Кевинав.^[36]

У случају формирања од отопљене воде, глечери који се отапају таложе седимент и формирају морене, које делују као бране за отопљену воду.^[36] Ово може да створи водена тела која окружују копно, формирајући полуострва.^[36]

Ако је таложење формирало полуострво, полуострво је било састављено од седиментних стена, које су настале великим наслагама глацијалног дрифта.^[37][38] Брдо наношења постаје полуострво ако се брдо формирало близу воде, али је и даље било повезано са копном, на пример током формирања Кејп Кода пре око 23.000 година.^[39][40]

У случају формирања од вулкана, када вулкан еруптира магму близу воде, може да формира полуострво (нпр. полуострво Аљаска).^[37] Полуострва настала од вулкана су посебно честа када вулкан еруптира у близини плитке воде.^[41] Морски седимент може da формира полуострва стварањем кречњака.^[42] Полуострво расцепа може се формирати као резултат дивергентне границе у тектоници плоча (нпр. Арабијско полуострво),^[43][44] док конвергентна граница може такође формирати полуострва (нпр. Гибралтар или Индијски потконтинент).^[45] Полуострва се могу формирати и услед седиментације у рекама. Када се река која носи седимент улива у океан, седимент се таложи, формирајући полуострво делте.^[46]

Морске трансгресије (промене нивоа мора) могу да формирају полуострва, али могу утицати и на постојећа полуострва. На пример, ниво воде може да се промени, што доводи до тога да полуострво постане острво током високог водостаја.^[47] Слично, влажно време које узрокује виши ниво воде чини да полуострва изгледају мања, док суво време чини да изгледају већа.^[48] Пораст нивоа мора услед глобалног загревања ће временом трајно смањити величину неких полуострва.^[49]

Полуострва су позната по томе што се кориштена као склоништа за људе и неандерталце.^[50] Облик рељефа је повољан јер даје приступ лову и копненим и морским животињама.^[50] Она такође могу послужити као маркери државних граница.^[51]

• Списак полуострва
• Земљоуз

• Медији везани за чланак Полуострво на Викимедијиној остави