Rebro, spojnica, greda ili crta trajanja (ital. tratto d'unione, fr. barre transversale, engl. beam, nem. Notenbalken )^[1] u muzičkoj notaciji je deblja horizontalna crta koja zamenjuje barjačiće i koja se piše iznad ili ispod notnih vratova.^[2]

Koristi se za povezivanje (grupisanje) više uzastopnih osminskih nota (osminki), ili nota kraćih vrednosti označenih sa dva ili više rebra, a povremeno se mogu obuhvatiti i pauze.^[3]

Radi preglednosti i bržeg pisanja više nota spajamo, tj. grupišemo tzv. crtom, rebrom ili gredom što ilustruju sledeći primeri:

   = ili        =

   ili   

   ili   

Ovakav način grupisanja-spajanja nota rebrima upotrebljava se najčešće u:

1. instrumentalnoj muzici (vidi sledeći primer):

2. vokalnoj muzici - rebra ili spojnice se koriste za povezivanje nota koje se pevaju na istom slogu (vidi donji primer):

• U savremenoj notaciji, rebra su zamene za barjačiće. Broj rebara odgovara broju barjačića. Jedan barjačić – jedno rebro, dva barjačića – dva rebra, itd. Vidi sledeće primere:

   =

• Smer notnih vratova i položaj rebara određuje visina nota:

1. Ako je prosečna visina nota ispod srednje, treće linije linijskog sistema - do note a¹, notni vratovi i greda/e pišu se gore, što ilustruje sledeći primer:

2. Suprotno, od note h¹ pa naviše – notni vratovi i rebra pišu se nadole, što prikazuje sledeći primer:

• Notna rebra se mogu prostirati i preko pauza/e. Takvim načinom beleženja veće grupacije nota izvođaču postaju vizuelno jasnije za čitanje (vidi sledeći primer):

• Notna vrednost
• Notna glava
• Notni vrat
• Tonski sistem

Rebro na Wikimedijinoj ostavi