Nukleozid trifosfati (NTP) su prekursori gradivbnih blokova nukleinskih kiselina. NTP su nukleozidio (nukleozidne nukleobaze , sa ribozom ili dezoksiribozom), koje su | fosforilizirane. Zbog fosforilacije, NTP se također nazivaju i nukleotidi. ^[1][2][3]

U širem smislu termin nukleozid, a posebno skraćenica NTP s odnosi na obje klase nukleotida: ribonukleozide i dezoksiribonukleozide.

U užem smislu , posebno skraćenica NTP, odnosi se samo na ribonukleozide. Odgovarajući dezoksiribonukleozidi se skraćeno označavaju sa kao dNTP.

Dezoksiribonucleozidi se formiraju u ćeliji , kao energetski bogati spojeva iz 2'-dezoksribonukleotid-5'-monofosfata, u dvije uzastopne fosforilacije sa ATP kao donorom fosfatne grupe.

Dok je dNTP značajan samo u sintezu nukleinskih kiselina (naprimjer replikaciju DNK), ribonukleozidi se koriste u sintezi obje klase nukleinskih kiselina se koriste (naprimjer, za transkripciju.), kao i u generalnom energetskom bilansu žive ćelije. Najvažnija količina energije u metabolizmu dolazi od ribonukleozida adenozin trifosfata (ATP).

Postoje dvije prirodne klase nukleinskih kiselina (dezoksiribonukleinska i ribonukleinska kiseline), odnosno odgovarajkući dezoksiribonukleozidi (dNTPs) i ribonukleozidi.

• Dezoksiadenozin trifosfat (dATP)
• Dezoksicitidin trifosphat (dCTP)
• Dezoksiguanozin trifosfat (dGTP)
• Dezoksitimidin trifosfat (dTTP)

• Adenozin trifosfat (ATP)
• Citidin trifosfat (CTP)
• Guanozin trifosfat (GTP)
• Uridin trifosfat (UTP)

• Dezoksiuridin trifosfat (dUTP): Koristiti se u in vitro eksperimentima, npr. PCR, mjesno-specifična mutagenaza.
• Didezoksiribonukleozid trifosfate (ddNTPs): Koristi se u sekvenciranju DNK. Prema Sangeru.

• Nukleotid
• Nukleozid
• ATP

Nucleoside na Wikimedia Commonsu.

Deoxyribonucleoside na Wikimedia Commonsu.

Ribonucleoside na Wikimedia Commonsu.

1. ^ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
3. ^ Kapur Pojskić L. (2014). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-8-3.