Nandui
| Nandui Vremenski raspon: pleistocen-holocen
| |
|---|---|
| |
| Dva velika nandua | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Rheiformes |
| Porodica: | Rheidae |
| Rod: | Rhea Brisson, 1760 |
| Tipska vrsta | |
| Struthio americanus | |
| Vrste | |
| |
| Sinonimi | |
| |
Nandui (lat. Rhea) su južnoamerički nojevi.[1][2] Njihovo telo je pos svim bitnim svojstvima jednako nojevom, ali su nanduova krila mnogo bolje razvijena u osnosu na nojeve.
Opis
[уреди | уреди извор]Od tri poznate vrste je „pampasni noj” ili veliki nandu (Rhea americana) najrašireniji i najpoznatiji. Perje na gornjoj strani glave i vrata, na zatiljku i prednjem delu prsiju, te čekinje uz koren kljuna su crne, perje na sredini vrata žuto, a na grlu, obrazima i gornjim stranama vrata svetlo olovastosivo. Leđno perje i perje s obe strane prsiju i na krilima je smeđasto pepeljasto, a ono na donjim delovima tela prljavobelo. Oči nandua su bisernaste, goli deo lica mesne boje, kljun rožnato sivosmeđ, a noge sive.[3][4][5]
Ženka se od mužjaka razlikuje uglavnom po svetlijoj boji perja, zatiljka i prednjeg dela prsiju. Visina mužjaka je otprilike 1,50 m. U kišno doba se obično hrani detelinama i insektima. Kasnije traži ona mesta koja je pognojila stoka. Voli da se hraniti korisnim biljkama uvezenim iz Evrope. Nandu brzo trči i spretna je ptica.
Rasprostranjenost
[уреди | уреди извор]Područje nanduove rasprostranjenosti obuhvata stepske zemlje Južne Amerike. Njihovom „pravom domovinom” može se smatrati područje pampasa između Kordiljera i Atlantika, od bolivijskih i brazilskih prašuma do Patagonije. Nandu, kao stepska ptica, izbegava prašume i planine, ali je u brežuljkastim krajevima jednako čest kao i na ravnici, te rado ide u gajeve mirti i palmi.[6][7]
Mala populacija nandua se pojavila u severoistočnoj Nemačkoj, nakon što je nekoliko parova pobeglo sa jedne farme egzotičnog mesa u blizini Libeka tokom kasnih 1990-tih. Suprotno očekivanjima, velike ptice su se dobro prilagodile uslovima u nemačkom ruralnom području.[8] Trenutno postoji populacija od preko 100 ptica u oblasti od oko 150 km2 (58 sq mi) između reke Vakenic i auto-puta A20, koja se polako širi ka istoku.[9] Sistem praćenje je se koristi od 2008. godine.[10]
Društveni život
[уреди | уреди извор]Mužjak živi u zajednici s pet do sedam ženki, retko s više, u odvojenoj porodičnoj grupi, na staništu koje je odabrao i koje brani od ostalih ptica iste vrste. Sve ženke jedne porodice nose jaja u jedno gnezdo, a mužjak sam leži na jajima 40 dana.
Taksonomija i sistematika
[уреди | уреди извор]
Rod Rhea je uveo francuski zoolog Matjurin Žak Brison 1760. godine sa velikim nanduom (Rhea americana) kao tipskom vrstom.[11][12]
Postojeće vrste
[уреди | уреди извор]Rod sadrži dve postojeće vrste i osam podvrsta:[13]
| Slika | Naučno ime | Zajedničko ime | Podvrste | Distribucija |
|---|---|---|---|---|
 |
Rhea americana (Linnaeus, 1758) | Veliki nandu |
|
Argentina, Bolivija, Brazil, Paragvaj i Urugvaj |
.JPG) |
Rhea pennata d'Orbigny 1834 | Darvinov nandu i mali nandu |
|
Altiplano i Patagonija u Južnoj Americi. |
 |
Rhea tarapacensis Chubb 1913 | Puna rhea | Nema podvrste, ali je neki smatraju podvrstom male nande. IUCN je navodi kao treću vrstu.[14] | Tarapacá Rhea severnog Čilea od Atakame do Tarapake |
Fosili
[уреди | уреди извор]- †R. fossilis Moreno & Mercerat 1891
- †R. mesopotamica (Agnolín & Noriega 2012) [Pterocnemia mesopotamica Agnolín & Noriega 2012]
- †R. pampeana Moreno & Mercerat 1891
- †R. subpampeana Moreno & Mercerat 1891
Rhea pennata nije uvek bio u rodu Rhea. Godine 2008, SACC je odobrio spajanjerodova, Rhea i Pterocnemia dana 7. avgusta 2008. Ovim spajanjem rodova zadržan je samo rod Rhea.[15] Raniju treću vrstu nandua, Rhea nana, opisao je Lideker 1894. godine na bazi jednog jajeta nađenog u Patagoniji,[16] ali u današnje vreme ta vrsta nije priznata kao validna ni u jednom katalogu.
Ishrana
[уреди | уреди извор]Nandui su najvećim delom biljojedi i preferiraju širokolistne biljke, mada oni isto tako jedu voće, semenje i korenje, kao i insekte kao što su skakavci i male gmizavce i glodare.[3] Mladi nandui generalno jedu samo insekte tokom prvih nekoliko dana. Izvan sezone parenja sakupljaju se u jata i hrane se zajedno sa jelenima i stokom.[17]
Reprodukcija
[уреди | уреди извор]Nandui su poligamni, pri čemu mužjak živi u grupi sa dve do dvanaest ženki. Nakon parenja, mužjak gradi gnezdo, u kome sve ženke polažu njena jaja. Gnezdo se sastoji od jednostavno grebanjem izdubljenog tla, obloženog travom i lišćem.[5] Mužjak inkubira od deset do šezdeset jaja. Mužjak koristi sistem mamca i stavlja neka jaja van gnezda i žrtvuje ih predatorima, tako da ne pokušavaju da uđu u gnezdo. Mužjak može da koristi drugog podređenog mužjaka da inkubira jaja, dok on ne pronađe drugi harem da započne drugo gnezdo.[3] Mladunci se legu tokom perioda od 36 sati jedni od drugih. Ženke u međuvremenu mogu da odu i da se pare sa drugim mužjacima. Dok se stara o mladima, mužjaci napadaju svaku spoznatu opasnost koja se približi mladuncima uključujući ženke nandua i ljude. Mladunci dostižu punu odraslu veličinu za oko šest meseci, ali se ne pare tokom prve dve godine života.[5]
Ludska interakcija
[уреди | уреди извор]
Nandui imaju mnoštvo primena u Južnoj Americi. Perje se koristi za perjanje pajalice za prašinu, koža se koristi za ogrtače, a njihovo meso je osnovna hrana mnogim ljudima.[3]
Gaučo narodi tradicionalno love nandue na konjima, bacajući bolase ili boleadorase — spravu koja se sastoji od tri kugle spojene kanapom — u njihove noge, čime se imobiliše ptica.[17] Slika nandua se nalazi na argentinskoj kovanici od 1 centava koja je poštena u promet 1987. godine, i na urugvajskoj kovanici od pet pezosa.
Status i konzervacija
[уреди | уреди извор]Veličina populacije velikih i puna nandua se smanjuje usled smanjenja nihovih staništa. Obe vrste se smatraju skoro ugroženim prema IUCN. Ta organizacija takođe navodi da se obe vrste približavaju ranjivom statusu.[6][7][18][14] Mali nandu je klasifikovan kao najmanje ugrožena vrsta.[19]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „nandu”. The Chambers Dictionary (9th изд.). Chambers. 2003. ISBN 0-550-10105-5.
- ^ „rhea”. Collins English Dictionary (13th изд.). HarperCollins. 2018. ISBN 978-0-008-28437-4.
- ^ а б в г Davies, S. J. J. F. (2003). „Rheas”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 69—71. ISBN 978-0-7876-5784-0.
- ^ Martin, W. C. L. (1835). An introduction to study of birds. London: Chiswick. стр. 400.
- ^ а б в Davies, S. j. j. f. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 47—48. ISBN 978-1-85391-186-6.
- ^ а б BirdLife International (2012). „Greater Rhea Rhea americana”. Data Zone. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2012.
- ^ а б BirdLife International (2012). „Lesser Rhea Rhea pennata”. Data Zone. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2012.
- ^ Kulke, Ulli (2. 1. 2010). „Nandus - ein tierisches Einwanderungsproblem” [Rheas - an animal immigration problem]. Die Welt (на језику: German). Приступљено 5. 11. 2014.
- ^ „Mecklenburg-Vorpommern: Nandus vergrößern ihren Lebensraum weiter” [Mecklenburg-Vorpommern: Rheas further extend their habitat]. Spiegel online (на језику: German). 5. 11. 2014. Приступљено 5. 11. 2014.
- ^ „Informationen der Arbeitsgruppe Nandumonitoring” [Information of the rhea monitoring working group] (на језику: German). Архивирано из оригинала 05. 11. 2014. г. Приступљено 5. 11. 2014.
- ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 46, Vol. 5, p. 8.
- ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 5.
- ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Ratites: Ostriches to Tinamous”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 4. 4. 2019.
- ^ а б в . BirdLife International. „Rhea tarapacensis”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22728206A94974751. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22728206A94974751.en. Приступљено 13. 1. 2017.
- ^ Remsen Jr., J. V.; et al. (7. 8. 2008). „Classification of birds of South America Part 01:”. South American Classification Committee. American Ornithologists' Union. стр. Proposal#348. Архивирано из оригинала 09. 07. 2006. г. Приступљено 4. 2. 2009.
- ^ Knox, A.; Walters, M. (1994). Extinct and Endangered Birds in the Collections of the Natural History Museum. British Ornithologists' Club Occasional Publications. 1. British Ornithologists' Club.
- ^ а б Coomber, Richard (1991). „Rheiformes: Rheas”. Ур.: Gill Waugh. Birds of the World. Godalming, Surrey: Colour Library Books Ltd. стр. 8—9. ISBN 978-0-86283-806-5.
- ^ . BirdLife International. „Rhea americana”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22678073A92754472. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22678073A92754472.en. Приступљено 13. 1. 2017.
- ^ . BirdLife International. „Rhea pennata”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22728199A94974489. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22728199A94974489.en. Приступљено 13. 1. 2017.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Barlow, Nora (1963). „Darwin's ornithological notes”. Bulletin of the British Museum (Natural History), Historical Series. 2 (7): 201—278. doi:10.5962/p.310422.
- BirdLife International (2018). „Rhea pennata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22728199A132179491. Приступљено 15. 2. 2020.
- BirdLife International (2016). „Rhea tarapacensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22728206A94974751. Приступљено 15. 2. 2020.
- BirdLife International (2008b). „Lesser Rhea - BirdLife Species Factsheet”. Data Zone. Архивирано из оригинала 4. 1. 2009. г. Приступљено 6. 2. 2009.
- Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Rhea pennata”. Project: The Taxonomicon. Архивирано из оригинала 13. 3. 2010. г. Приступљено 4. 2. 2009.
- Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6th изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9.
- Darwin, Charles (1837). „Notes on Rhea americana and Rhea darwinii”. Proceedings of the Zoological Society of London. 5 (51): 35—36. doi:10.1111/j.1469-7998.1837.tb06823.x.
- Davies, S.J.J.F. (2003). „Rheas”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 69—74. ISBN 0-7876-5784-0.
- Elliott, Andrew (1992). „Lesser Rhea”. Ур.: Hoyo, Joseph del. Handbook of the Birds of the World. 1 (Ostrich to Ducks). Lynx Edicions. ISBN 978-8487334108.
- Gotch, A.F. (1995) [1979]. „15”. Latin Names Explained. A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals. London: Facts on File. стр. 176. ISBN 0-8160-3377-3.
- Herbert, Sandra (1980). „The Red Notebook of Charles Darwin”. Bulletin of the British Museum (Natural History). 7: 1—164.
- Jaramillo, Alvaro; Burke, Peter; Beadle, David (2003). Birds of Chile. London: Christopher Helm. ISBN 0-7136-4688-8.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Rhea videos on the Internet Bird Collection
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
