Палеоген и неоген по старој класификацији имају заједнички назив терцијар. Иако терцијар више није признат као формални стратиграфски појам, употреба речи терцијар је и даље широко распрострањена у научној литератури и користи се у неформалној употреби.^[1] Палеоген је најзначајнији по томе што су се сисари из релативно малих, једноставних облика диверзификовали у велику групу разноликих животиња, након масовног изумирања креда−палеоген који је окончао претходну периоду креду.^[2] Период палеогена карактерише још увек мали број савремених организама чији се проценат креће од 5% у палеоцену до 20% у олигоцену. Палеоген је доба Нумулита, када протозое, ситни организми нарастају у крупне организме који достижу пречник и до 15 цм. У палеогену копно настањују нижи сисари месождери. Започињу главне фазе Алпске орогенезе, а крајем палеогена образују се главни венци Алпа, Динарида, Карпатско-Балканских планина. Палеоген је подељен на три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен.

Палеоген се обично дели на три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен. Епохе се даље деле на векове.

Палеоген на Викимедијиној остави.