Hidronijum
| |||
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
Hidronijum jon[1]
| |||
| Sistemski IUPAC naziv | |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| Gmelin Referenca | 141 | ||
| MeSH | Hydronium+ion | ||
| |||
| Svojstva | |||
| H 3O+ | |||
| Molarna masa | 19,0232 g mol-1 | ||
| Kiselost (pKa) | -1.74[5] | ||
| Termohemija | |||
| Standardna molarna entropija S |
192.25 J K-1 mol-1 | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
U hemiji, hidronijum jon je katjon H
3O+
. To je tip oksonijum jona proizvedenog protonacijom vode. Ovaj katjon se često koristi za predstavljanje prirode protona u vodenom rastvoru, gde je proton visoko solvatisan (vezan za rastvarač). Realnost je daleko komplikovanija, i proton se vezuje za nekoliko molekula vode, tako da su druge notacije poput H5O2+, H7O3+ i H9O4+ tačniji opisi okruženja protona u vodi.[6] Jon H
3O+
je bio detektovan u gasovitoj fazi.[7]
Određivanje pH vrednosti
[уреди | уреди извор]Odnos koncentracije hidronijum jon i hidroksida određuje pH vrednost rastvora. Molekuli u čistoj vodi se disociraju u hidronijum i hidroksilne jone uspostavljajući sledeću ravnotežu:
- 2 H
2O ⇌ OH−
+ H
3O+
U čistoj vodi, postoji jednak broj hidroksid i hidronijum jona, tako da ona ima neutralni pH od 7. pH vrednost manja od 7 indicira kiseli rastvor, dok je pH iznad 7 svojstven za bazne rastvore. (Treba napomenuti da ovo važi na 25 °C, i da je ravnoteža zavisna od temperature).
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ а б European Bioinformatics Institute. „oxonium (CHEBI:29412)”. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Taft, R.W., Wolf, J.F., Beauchamp, J.L., Scorrano, G., Arnett, E.M., J. Am. Chem. Soc., 1978, 100, 1240.
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ Begemann M.; et al. (1983). „Detection of the Hydronium Ion (H_{3}O^{+}) by High-Resolution Infrared Spectroscopy”. Physical Review Letters. 51 (7): 554—557. doi:10.1103/PhysRevLett.51.554.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Прегледи |
|  |
|---|---|---|
| Стања | ||
| Обрасци |
| |
| На земљи |
| |
| ||
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
