Део серије о хришћанству
Хришћанство
Исус Христос Безгрешно зачеће Крштење Распеће Васкрсење
Свето писмо Основе Стари завет Нови завет Канон Књиге Црква Симбол вере
Теологија Бог Света Тројица Отац Син Свети дух Крштење Причешће Јелоосвећење Спасење Христологија Пнеуматологија Есхатологија Апологетика Филозофија Мисија Католичност
Историја Традиција Богородица Апостоли Јудеохришћани Петар Павле Оци Рано хришћанство Константин Сабор Августин Велики раскол Крсташки ратови Реформација Лутер
Сродне теме Уметност Празници Критицизам Екуменизам Литургија Музика Проповед Симболизам
Деноминације хришћана Западно Адвентисти Анабаптисти Англиканци Баптисти Калвинисти Католици Харизматици Евангелисти Лутеранци Методисти Неохаризматици Протестанти Пентекосталци Источно Православна црква Древноисточне цркве Асирска црква Истока Источне католичке цркве Антитринитаријанци Јеховини сведоци Свеци последњег дана Јединствени пентекосталци
Портал Хришћанство
п р у

Царство небеско (грч. Βασιλεία τῶν Ουρανῶν — Basileia tōn Ouranōn) или Царство Божје (грч. Βασιλεία τοῦ Θεοῦ — Basileia tou Theou), основни је појам хришћанства и средишња тема поруке Исуса Христа. У католичкој и протестантској традицији се обично преводи као Краљевство Божје или Небеско краљевство.

У Новом завету се спомиње преко 100 пута, и то готово увек као парабола. Према Исусу, Царство небеско је у човеку,^[1] достиже се путем разумевања,^[2] постајањем налик детету^[3] и вршењем Божје воље.^[4]

Проучаваоци Библије подсећају да је грчка реч „basileia“ превод хебрејске речи „malkuth“, која не значи царство или краљевство по територијалном принципу, већ пре означава владавину.^[5] Тако би „Βασιλεία τῶν Ουρανῶν“ дословно значило владавина небеса.

У хришћанству Царство небеско представља есхатолошку реалност; боравиште праведних и откупљених грешника; основни садржај хришћанске наде и вере.

Прво и основно обележје Царства Божијег је вечност, а друго саборност - да читав Божији народ буде окупљен око Бога.

Свети апостол Павле говори у Посланици Јеврејима: "Приступили сте гори сионској и Граду Бога Живога, Јерусалиму небескоме" (Јев 12,22-24), описујући приступање, тј. јединство земаљске Цркве, као предукус Царства Божијег, са небеском Црквом (Царство Божије), дајући и садржајни опис Царства, у коме се налазе, поред осталих, и "духови савршених праведника", тј. светитељи Божији. У Псалмима стоји: "Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свога, Сионе" (Пс 147,12), или пророка Јеремије у позиву Израиљу: "Умиј лице своје ода зла, Јерусалиме, да би се избавио" (Јер 4,14); исто говоре и речи Христове: "Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтедох да скупим чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте" (Мт 23,37-38) - овде се, наравно, не мисли само на становништво Јерусалима, већ на сав јудејски и израиљски народ.

• Царство Божије (pravoslavlje.net)

Нормативна контрола
Међународне	FAST
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Сједињене Државе Јапан
Остале	IdRef