Birgit Nilson
Birgit Nilson 1948. godine
Puno ime	Birgit Nilsson
Ime po rođenju	Märta Birgit Svensson
Datum rođenja	17 maj 1918(1918-05-17)[1]
Mesto rođenja	Vesta Karup, Skanija  Švedska
Datum smrti	25. decembar 2005.(2005-12-25) (87 god.)[2]
Mesto smrti	Kristianstad, Skanija  Švedska
Prebivalište	Švedska
Državljanstvo	švedsko
Obrazovanje	Kraljevska muzička akademija
Zanimanje	operska pevačkica
Aktivni period	1946-1984
Nagrade	Hovsongerska, 1954[3] Bavarski Kamersengerin Commandeur des Arts et des Lettres Gramofonska dvorana poznatih 2012. godine[4]

Merta Birgit Nilsson (17. maj 1918 – 25. decembar 2005) bila je proslavljena švedska dramaturska sopraniskinja. Iako je pevala široki repertoar operskih i vokalnih dela, Nilson je bila najpoznatija po svojim nastupima u operama Ričarda Vagnera i Ričarda Štrausa.^[5] Njen glas je bio prepoznatljiv po snažnoj snazi, izobilnim rezervama moći i blistavom sjaju i jasnoći u gornjem registru.

Nilson je ostavila toliko snažne utiske na mnoge uloge da su one postale poznate kao „Nilsonov repertoar”. Ona je pevala opere Ričarda Štrausa i specijalizovala se za Pučinijev Turandot, a slavu je steka na Vagnerovom operama. Jednom je rekla da ju je Izolda učinila poznatom, a Turandot bogatom.^[6] Njena izuzetno rafinirana izvođenja njegove muzike bila su uporediva sa delom Kirsten Flagstad, koja je dominirala Vagnerovim repertoarom u Metropolitanskoj operi tokom godina pre Drugog svetskog rata.

Birgit Nilson je rođena kao Marta Birgit Svensson na farmi u Vastra Karupu u Skaneu (100 km/60 milja severno od Malmea) od oca Nilsa Svensona i majke Justine Svenson (rođene Paulson). Kada je imala tri godine, počela je da svira melodije na klaviru igrački koju joj je majka kupila. U jednom intervjuu je izjavila da je mogla da peva pre nego što je prohodala, dodajući: „Čak sam pevala i u snovima”. Njen vokalni talenat prvi put je primećen kada je počela da peva u svom crkvenom horu. Horovođa čuvši kako peva i savetovao joj je da ide na časove glasa.

Studirala je kod Ragnara Blenoua u Astorpu šest meseci kako bi se pripremila za audiciju na Kraljevskoj švedskoj muzičkoj akademiji u Stokholmu gde je bila prva u grupi od 47 pevača i dobila stipendiju Kristine Nilson, nazvanu po imenu čuvenog soprana. Njeni nastavnici na Akademiji bili su Josef Hislop i Arne Sanegard. Međutim, smatrala je sebe samoukom: „Najbolja učiteljica je scena“, rekla je jednom intervjueru 1981. „Izađeš na nju i moraš naučiti da projektuješ“. Žalila je zbog svojih ranih instrukcija i svoj uspeh pripisivala domaćem talentu. „Moj prvi učitelj glasa [Hislop] me je umalo ubio... drugi je bio skoro isto tako loš.“^[7]

Godine 1946, Nilsonova je debitovala u Kraljevskoj švedskoj operi u Stokholmu sa samo tri dana najave, zamenivši bolesnu Agatu u Der Freischütz Karla Marije fon Vebera. Dirigent Leo Bleh nije bio previše ljubazan prema njoj, i kako je napisala u svojoj autobiografiji, čak je razmišljala o samoubistvu nakon nastupa. Godine 1947, privukla je nacionalnu pažnju kao Verdijeva Lejdi Makbet pod Fricom Bušom.^[8] Usledilo je mnoštvo ugloga, od Štrausa i Verdija do Vagnera, Pučinija i Čajkovskog. U Stokholmu je izgradila stalan repertoar uloga u lirsko-dramskom polju, uključujući Donna Anna, Aida, Lisa, Tosca, Venus, Sieglinde, Senta i Der Rosenkavalier, jednu od njenih omiljenih uloga, sve pevane na švedskom. Godine 1949, pevala je Ariadne auf Naxos sa Hjordisom Šimbergom i Elizabet Sederstrom između ostalih.

Pod tutorstvom Frica Buša, njena karijera je uzela maha. On je bio ključan u obezbeđivanju njenog prvog značajnog angažmana van Švedske, kao Elektra u Mocartovom Idomeneju na Glindbornskom festivalu 1951. Njen debi u Bečkoj državnoj operi 1953. bio je prekretnica; tamo bi bila redovan izvođač više od 25 godina. Usledila je Elza u Vagnerovom Loengrinu na Bajrojtskom festivalu 1954, zatim njena prva Brinhilda u kompletnom Prstenu u Bavarskoj državnoj operi, na Minhenskom operskom festivalu 1954. Kasnije se vratila kao Ziglind, Brinhilda i Izolda do 1969. godine.

Naslovnu ulogu Turandot, koja je kratka, ali zahteva neobično veliki zvuk, izvela je u milanskoj Skali 1958. godine, a zatim u ostatku Italije. Nilsonova je debitovala u Americi kao Brunhilda u Vagnerovoj Die Walküre 1956. sa Operom San Franciska. Ona je stekla međunarodnu slavu nakon nastupa kao Izolda u Metropoliten operi u Njujorku 1959. godine, što je dospelo na naslovnih strana. Izjavila je da je najveći događaj u njenom životu bio kada je traženo da nastupi na otvaranju tokom 180. sezone u Skali kao Turandot 1958. Ona je nastupala u mnogim velikim operskim kućama u svetu, uključujući Beč, Berlin, Kraljevsku operu u Kovent Gardenu, Tokio, Pariz, Buenos Ajres, Čikago i Hamburg.

Pevala je sa Sidnejskim simfonijskim orkestrom na Vagnerovom koncertu koji je otvorio Koncertnu dvoranu Sidnejske opere 1973. godine.^[9]

• The Metropolitan Opera Centennial Gala, Deutsche Grammophon DVD, 00440-073-4538

Birgit Nilson на Викимедијиној остави.

Normativna kontrola
Međunarodne	FAST ISNI VIAF WorldCat
Državne	Norveška Španija Francuska BnF podaci Katalonija Nemačka Izrael Finska Sjedinjene Države Švedska Letonija Japan Češka Hrvatska Holandija Poljska
Akademske	CiNii
Umetničke	Nagrade Gremi KulturNav MusicBrainz
Ljudi	BMLO Deutsche Biographie Trove
Ostale	COBISS.BG COBISS.SI IdRef