Шар-планина
Шар-планина
Географске карактеристике
Највиша тачка	Титов врх
Ндм. висина	2748 m
Координате	42° 05′ 00″ С; 20° 50′ 00″ И / 42.0833° С; 20.8333° И / 42.0833; 20.8333 42° 05′ 00″ С; 20° 50′ 00″ И / 42.0833° С; 20.8333° И / 42.0833; 20.8333
Географија
Шар-планина
Државе	Србија  Северна Македонија  Албанија
Област	Сиринићка Жупа, Средачка Жупа, Призренски Подгор, Гора, Опоље, Скопско поље, Полог, Косово, Метохија, Македонија
Масив	Динарске планине
Група	Шарске планине

Шар-планина (мкд. Шар Планина, алб. Malet e Sharrit), или колоквијално Шара (мкд. Шара), је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар-планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25 km, на тај начин може се узети да површина Шарпланинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар-планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 m/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар-планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.

Иван Јастребов наводи податак да је планина Шара у стара времена, по схватању народа, служила као граница између српских и грчких земаља. Земље иза Шаре су се звале грчке и онда када су биле део српске средњовековне државе,^[1] јер су претходно биле под влашћу Византије. У Душановој повељи Хиландару из 1348. прави се разлика између Србије и "Романије": у прву спадају области Плав, Зета, Морава, Пилот, Липљан, Призрен, Полог; у другој су Просек, Штип, Брегалница, Струма, Струмица, Сер, Редина и "изгледа" скопска област.^[2]

Првих година после Првог светског рата били су активни качаци, а ситуација се затим смирила и '30-тих су овамо долазили туристи.^[3]

• Титов врх (2.748 m)
• Мал Турчин (2.707 m)
• Бакрдан (2.704 m)
• Бриставец, Брустовец или Бориславец (2.675 m)
• Велика Рудока (2.660 m) — највиши врх Србије
• Бистра I (2.651 m)
• Голема Враца (2.629 m)
• Џинибег или Трпезница (2.610 m)
• Бистра II (2.609 m)
• Језерски врх (2.604 m)
• Врх изнад Горње Лешнице и Казана (2.600 m)
• Белојезерски рид (2.590 m)
• Језерска чука (2.586 m)
• Црни врх (2.585 m)
• Средња враца (2.582 m)
• Коњушка (2.571 m)
• Црнојезерски рид (2.562 m)
• Вртоп (2.555 m)
• Челепински врх (2.554 m)
• Кучибаба (2.551 m)
• Мала враца (2.536 m)
• Црни камен (2.536 m)
• Кобилица (2.528 m)
• Пирибрег или Кучинагледски врх (2.524 m)
• Сува дупка-Кучибаба (2.515 m)
• Безимени врх између Криве шије и изворишта Пене (2.511 m)
• Љуботен (2.498 m)

На Шар-планини пронађени су поуздани глацијални трагови. Највећи део Шаре, између Љуботена и Враца, био је под ледницима током Плеистоцена. Детаљнијим проучавањима глацијације на Шари бавио се Р. Николић. Током својих истраживања пронашао је 40 циркова и 16 циркних језера на висинама од 1950 до 2440 m. Познатији и већи циркови су: Кар Никола, Бабин Гроб, Пирибег, Џинибег. Сиринићки ледник био је највећи ледник на овој планини. Његова дужина била је 6-7 km и он се кретао долином Лепенца све до данашњег Штрпца. На основу морена у Сиринићкој жупи, Јован Цвијић је утврдио две глацијације на Шари. Снежна граница старије глацијације била је на висини од 1690 m. Због јужнијег положаја планине и њене удаљености од мора снежна граница била је виша у односу на исту на Орјену, Дурмитору и Проклетијама.^[4]

• 
  Поглед на Шар-планину из Штрпца
• 
  Брезовица зими
• 
  Поглед на зимски центар Попова Шапка
• 
  Штрбачко језеро
• 
  Љуботен
• 
  Црни врх
• 
  Титов врх и Мал Турчин
• 
  Кобилица

• Национални парк Шар-планина
• Планине Србије
• Планине у Северној Македонији
• Гора (област)
• Шарпланинац

• Кривокапић, Душан С. (1969). Шар планина: туристичко-географски приказ предела и народа. Београд. 
• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Шар-планина на Викимедијиној остави.

• Скривена Шара (РТС: Право на сутра - Званични канал)
• Гора у срцу, живот у печалби (РТС: Траг - Званични канал)
• Шаренило Шаре (РТС: Живот и стандарди - Званични канал)
• Живот и стандарди: Национални парк „Шар-планина” (РТС, 24. октобар 2017) на сајту Јутјуб
• Шар-планина (Истражи ја Македонија II)
• Навали се Шар-планина (Ненад Јовановић, Аудио 1973, Дискос)
• Навали се Шар-планина (Бора Спужић - Квака, Аудио 1975, ПГП-РТС)

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Чешка
Географске	Pleiades
Остале	Енциклопедија Британика