Тителски брег
Тителски брег
Географске карактеристике
Ндм. висина	128 m
Координате	45° 14′ 50″ С; 20° 14′ 23″ И / 45.2473° С; 20.2396° И / 45.2473; 20.2396 45° 14′ 50″ С; 20° 14′ 23″ И / 45.2473° С; 20.2396° И / 45.2473; 20.2396
Географија
Тителски брег
Државе	Србија
Геологија
Старост стена	плеистоцен

Тителски брег је лесна зараван и брег у покрајини Војводини, на северу Србије. Налази се у југоисточној Бачкој (у регији Шајкашка), између градића Титела на југу, села Лок, Вилово и Шајкаш на југозападу, села Мошорин на северу и реке Тиса на истоку. Надморска висина му је 128 метара, а пружа се правцем северозапад-југоисток. Тителски брег је геоморфолошки, у ствари лесна зараван настала навејавањем леса током плеистоцена. Дугачка је 18 km, а широка око седам и по. Нагнута је ка југоистоку, а изнад Тисе се диже стрми одсек висине 60 метара. У њему се запажа шест смеђих зона, што указује на то, да је зараван формирана из шест етапа. Брег је инстересантна форма, пошто је једино узвишење у Бачкој, која је углавном равница. Највиша тачка му је на 128 метара.

У периоду од 1870. па до данас, светло дана угледали су бројни радови научника који су са различитих аспеката истраживали Тителски лесни плато. Многи од њих указују да је у питању веома интересантан објекат, посебно са геоморфолошког аспекта. Тителски брег у ствари представља плато са највећим бројем слојева фосилне земље и лесних хоризоната у нашој земљи.

Наиме реконструкција прилика које су владале током акумулирања лесних наслага указује да се палеоеколошко окружење Тителског брега мењало у распону од тундре до оскудне степе.

Акумулација леса је прекидана у условима топле и влажне интерглацијалне климе, када су формирана фосилна земљишта. Захваљујући томе у лесно-палеоземљишним секвенцама Тителског брега сачуван је поуздан запис за проучавање палеоклиматске и палеоеколошке еволуције током последњих 600.000 година.

Постоје различита гледишта и мишљења о самом постанку Тителског брега. Са једне стране говори се о навејавању леса ветровима са источноевропских степа или западним ветровима са Алпа. Други научници говоре о томе да је овај плато био у вези са Земунско-Сланкаменска, а да се Тиса уливала у Дунав код Мошорина. Према њима Тителски брег је откинути источни део Фрушке горе. Без обзира на опречне ставове, уврежено је мишљење да је Тителски брег најинтересантнија лесна зараван у Средњој Европи.

Дебеле наслаге леса, висок садржај калцијум-карбоната и подземне воде на великим дубинама, предуслови су за процес карстификације. Тако се на овом подручју јављају различити ерозивни облици: предолице, долине, лесне пирамиде, висеће долине, провалије, плећа, поличице, Сурдуц, Глодина, као и двојни облици флувиокарстне ерозије. Од акумулативних облика присутне су плавина, Сливкова, одроње.

Најинтересантније су лесне луткице које се формирају таложењем креча у цевастим шупљинама које су настале продирањем корења биљака у лес. Током одроњавања падина Тителског брега и стварања стрмих одсека оне постају видљиве. Треба поменути и сурдуке, који су настали радом људи у спрези са природним факторима. Пролажењењм кола, коња и стоке кроз поједине долине Тителског брега спиран је и уситњаван горњи хумусни хоризонт, те је огољен лес и изложен атмосферским водама што је убзало карстификацију, а и ветрови су допринели њиховом обликовању. Од укупно 68 сурдука, највећи је Тителски сурдук или Бусија, чија дужина прелази 2 км, а ширина износи и до 250 м.

• Шајкашка
• Тител
• Тителски плато
• Книћевац

• Родић, Д, Павловић, М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд

Тителски брег на Викимедијиној остави.

• Географија Војводине

п р у Објекти геонаслеђа Србије
Национални паркови	Ђердап Копаоник Кучај-Бељаница Проклетије Стара планина Тара Фрушка гора Шар-планина
Предели изузетних одлика	Лептерија — Сокоград Мируша
Резервати природе	Дајићко језеро Делиблатска пешчара Јелашничка клисура кањон Бољетинске реке клисура Осаничке реке клисура реке Милешевке клисура реке Ресаве клисура реке Суваје клисура реке Увац кречњачки спруд Камиља налазиште сисарске фауне Пребреза петрифицирана миоценска шума Лојаник
Споменици природе	геолошки Беочинска плажа лесни профил Стари Сланкамен лесни профил Чот лобања мегацероса, Сремска Митровица миоценски спруд Ташмајдан морски неогени спруд Калемегдан музеј минерала Стари трг налазиште плиоценске фауне Раковац налазиште плиоценске сисарске фауне Бараница палеонтолошко место горња креда у Черевићу поток Карагач сенонски спруд Машин мајдан геоморфолошки Бјелушка потајница Бушан камен Ваља Прераст Ђавоља варош Извориште Белог Дрима са пећином и водопадом Радавац Део клисуре реке Клина кањон Белог Дрима код Швањског моста кањон Вратне Лазарев кањон Островица прераст Замна прераст Самар Призренска Бистрица природни мост Пећине Руговска клисура Тителски брег хидро(гео)лошки Велика и Мала Рипаљка Велико Врело водопад Бигреног потока водопад Лисине врело Млаве извор минералне воде у селу Вуча крашки извор Потајница Крупајско врело Крупачко врело Промуклица слапови Сопотнице Таорска врела Хомољска потајница Извор воде у Киселој Бањи Извор минералне воде у селу Шаковица Извор воде у селу Ревуће Извор минералне воде Бања у селу Дрсник спелеолошки Боговинска пећина Вртачеље Гаура Маре Ковачевића пећина Лазарева пећина Мала бездан Мермерна пећина Паштрић пећина Петничка пећина Петрлашка пећина пећина Буковик пећина Самар Попов чот Попшичка пећина Потпећка пећина Преконошка пећина Раваничка пећина Равна пећина и понор Пропаст Радошева пећина Ресавска пећина Рисовача Рћанске пећине Стопића пећина Топла пећ Хаџи Проданова пећина Церјанска пећина Пећина у селу Бањица Пећина у селу Гладно село