Ханија (округ)
Округ Xанија Περιφερειακή ενότητα Χανίων | |
---|---|
Држава | Грчка |
Периферија | Крит |
Админ. центар | Ханија |
Површина | 2.376 km2 |
Становништво | 2005. |
— број ст. | 156.371 |
— густина ст. | 65,81 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | GR-94 |
Поштански број | 73x xx, 740 55 |
Регистарске таблице | ΧΝ |
Обласна ознака | 282x0, 28310 |
Број општина | 7 |
Званични веб-сајт |
Префектура Xанија (грч. Περιφερειακή ενότητα Χανίων) је округ у периферији Крит и на истоименом острву Крит, у јужној Грчкој. Ову област често у свакодневном говору зазивају и „Западним Критом“. Управно средиште округа је истоимени град Ханија.
Округ Xанија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Округ Ханија је са запада, југа и севера окружена морем, док се са истока граничи се са округом Ретимно.
Најсевернији део округа је полуострвски, где постоје три полуострва: Акротири, Родопос и Корикос. Између њих се налазе два залива, Ханијски и Кисамоски залив. Средишњи део округа је питомији и погоднији за пољопривреду, док су средишњи и јужни део изразито планински (планина Лефка) и неповољнији за живот. Округу припада и мало острво Гавдос, које је најјужнија тачка Европе.
У подручју округа Ханија преовлађује изразита средоземна клима, која једино на вишим подручјима добија оштрије, планинске црте.
Историја
[уреди | уреди извор]У оквиру подручја округа Ханија налази се низ праисторијских и античких археолошких локалитета, од којих су најзначајнији они из времена Минојске цивилизације. У 1. веку п. н. е. острво покоравају Римљани, које у 4. веку наслеђују Византијци. Византијска владавина острвом и подручјем данашњег округа обележена је честим нападима са мора: прво Вандала, затим Словена и на крају Сарацена. 1212. године острво осваја Млетачка република, која ће њиме владати до 1669. године. Ханија постаје једно од упоришта Млетака на острву, па се ту развија ренесансна култура. У османским рукама цело острво остаје до 1898. године, при чему је утицај турске власти био веома велики на живот становништва. 1898. године Крит добија широку аутономију под посредством Грчке, да јој се коначно присајединио 1913. године. 1898. године острво је подељено на четири целине, што зачетак данашњих округа.
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњим проценама из 2005. године округ Ханија је имао преко 150.000 становника, од чега око 40% живи у седишту округа, граду Ханији.
Етнички састав: Главно становништво округа су Грци, од којих многи воде порекло од избеглица из Мале Азије. Последњих деценија јављају се и некадашњи туристи као нови становници.
Густина насељености је око 65 ст./км², што је нешто мање од просека Грчке (око 80 ст./км²). Равничарски део око града Ханије је много боље насељен него планинска област на југу.
Управна подела и насеља
[уреди | уреди извор]Округ Ханија се дели на 7 општина:
- Апокоронас
- Гавдос
- Кантанос–Селино
- Кисамос
- Платанијас
- Сфакија
- Ханија
Ханија је седиште округа и једино веће насеље (> 10.000 ст.) у округу.
Привреда
[уреди | уреди извор]Традиционалне привредне делатности у датом подручју Крита су поморство и рибарство у приобаљу и пољопривреда у залеђу (посебно гајење маслина). Последњих деценија туризам је главна привредна грана, а захваљујући њему важне су и трговина и услуге.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| |
Периферија Атика | |
Периферија Епир | |
Периферија Западна Грчка | |
Периферија Западна Македонија | |
Периферија Источна Македонија и Тракија | |
Периферија Јонска острва | |
Периферија Јужни Егеј | |
Периферија Крит | |
Периферија Пелопонез | |
Периферија Северни Егеј | |
Периферија Средишња Грчка | |
Периферија Средишња Македонија | |
Периферија Тесалија |
Површина: 8.336 km² • Становништво: 601.131 (2001.) • Седиште: Ираклион | ||
Округ Ираклион | ||
Округ Ласити | Ајос Николаос • Јерапетра • Оропедио Ласитију • Ситеја | |
Округ Ретимно | Ајос Василеос • Амари • Аногеја • Милапотамос • Ретимно | |
Округ Ханија | ||
Званична страница: www.pkr.gov.gr |
Међународне | |
---|---|
Државне | |
Географске | |
Остале |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.