Ужгородска унија
| Део серије о хришћанству |
| Хришћанство |
|---|
 |
 Портал Хришћанство |
Ужгородска унија (односно Унгварска унија) склопљена је 24. априла 1646. године у закарпатском граду Ужгороду, који је у то време припадао Краљевини Угарској. У склапању уније учествовала су 63 православна русинска свештеника који су до тада припадали православној Мукачевској епархији. Они су том приликом одступили од православља и прихватили католицизам, односно католичку догму и еклисиологију, уз признавање папског примата. Као уступак, остављена им је њихова дотадашња источна литургија, као и употреба јулијанског календара, икона и словенског језика при богослужењу. Тиме је постављен темељ за развој Гркокатоличке цркве међу угарским Русинима.
Политички аспект
[уреди | уреди извор]Ужгородска унија (1646) је спроведена по угледу на ранију Брестовску унију (1596). Основни циљеви Ватикана и хабзбуршког двора огледали су се у ширењу католицизма и потискивању православља у пограничним областима тадашње североисточне Угарске, чиме је сузбијан утицај православне Кијевске митрополије, под чијом је јурисдикцијом била и древна Мукачевска епархија. Унију је прихватио само део свештенства и народа, док је преостали део остао привржен православљу.
Види још
[уреди | уреди извор]- Правила говора
- Академија Василијана
- Јашки сабор
- Побуна сејмена и домобрана
- Ера Ћуприлића
- Кантакузинова Библија
Литература
[уреди | уреди извор]- Véghseő, Tamás (2015). „Reflections on the Background to the Union of Uzhhorod / Ungvár (1646)” (PDF). Eastern Theological Journal. 1 (1): 147—181.
- Lacko, Michael (1955). Unio Užhorodensis Ruthenorum Carpaticorum cum Ecclesia Catholica. Roma: Pontificium Institutum Orientalium Studiorum.
- Litwin, Henryk (1987). „Catholicization among the Ruthenian Nobility and Assimilation Processes in the Ukraine during the Years 1569-1648” (PDF). Acta Poloniae Historica. 55: 57—83.
- Holoveckyj, Dionysius, ур. (1933). „Ius Particulare Ruthenorum”. Codificazione Canonica Orientale: Fonti. 11. Roma: Tipografia Poliglotta Vaticana.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
