Требијови
Требијови | |
|---|---|
 Село Требијови | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Требиње |
| Становништво | |
| — 2013. | 12 (2013) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 44′ 59″ С; 18° 19′ 16″ И / 42.7497° С; 18.3211° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 548 m |
  Требијови Требијови на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 89101 |
Требијови су насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 33 становника. Ово херцеговачко село је веома познато по производњи домаћег сира и врхунског меда. Требијови су често посјећени гостима из цијелог региона као и гостима из Канаде и Америке, који нису заборавили одакле њихове породице Јокановић, Ђерисило и Тасовац потичу.
Географија
[уреди | уреди извор]Требијови се налазе на око 550 метара надморске висине. Терен је веома брдовит са доста јама и јаруга карактеристичних за источну Херцеговину. Највиши врх у околини се налази на планини Леотар (1.244 м), на коме се налази важан тв предајник РТРС-а. Одатле може да се види Јадранско море.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима је умјерено-континентална са утицајем мора. Средња годишња температура је 11,5 °C. Просјечна годишња количина падавина је око 1.500 милиметара.
Култура
[уреди | уреди извор]У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Илији.[1] Црква је камене конструкције и налази се на гробљу.[1] Освештана је 1932. године.[1]
 |
 |
 |
 |
Црква има велику културну и историјску вриједност. Зидана у другој половини XVII вијека, око 1690. године, и тада је била посвећена Светом Стефану Првомученику. На мјесту старе цркве, 1904. године, изграђена је већа саборна црква, посвећена Св. пророку Илији, коју су мјештани својим радом и прикупљањем помоћи заједно изградили, и који је одувијек представљао саборни храм за сва Требињска брда, и шире.
У саборном храму се налазе многе вриједне црквене књиге написане на старословенском језику. Међу њима се налази и јеванђеље које датира још из 1893. године, благослов тадашњег митрополита Серафима Перовића.[2]
У години 2018. црква је значајно обновљена на начин да је завршено пјескарење и фуговање и замијењени врата и прозори. Оно што је најважније да је средствима Града Требиња асфалтиран пут до цркве.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 32 | 54 | 81 | 110 |
| Југословени | 1 | |||
| остали и непознато | ||||
| Укупно | 33 | 54 | 81 | 110 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 110 | |
| 1971. | 81 | |
| 1981. | 54 | |
| 1991. | 33 | |
 |
 |
Презимена
[уреди | уреди извор]Ту данас станују породице Јокановић, Ђерисило и Тасовац.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Парохија Требињска (Брда): Подаци о црквама”. Српска православна црква: Епархија захумско-херцеговачка и приморска. 30. 10. 2011. Приступљено 30. 10. 2011.
- ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2014), Приступљено 24. 7. 2018.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Требиње: Изгорјела кућа”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 10. 2011. Приступљено 30. 10. 2011.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
