Драчево (Требиње)
Драчево | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Требиње |
| Становништво | |
| — 2013. | 68 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 51′ 29″ С; 18° 03′ 59″ И / 42.8581° С; 18.0664° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Драчево Драчево на карти Босне и Херцеговине | |
Драчево је насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 68 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Од Љубиња је удаљено 25, а од Требиња 35 километара.[1] Смјештено је на ободу Поповог поља.[1]
Назив
[уреди | уреди извор]Назив Драчево је добило по драчи које има доста у пољу и на обронцима.[1]
Култура
[уреди | уреди извор]Храм Српске православне цркве је посвећен Рођењу Богородице. Потиче из 1892. године. Постоји вјеровање да је црква саграђена од стећака за једну ноћ.[1] Црква Рођења Богородице налази се тридесетак километара сјеверозападно од Требиња. Смјештена је у гробљу које лежи на средњовјековној некрополи од које су преостала два камена крста висока око два метра. Мотив исклесан на крстовима- рука која држи мач, карактеристичан је за украс стећака, што говори о ратовању крстова у 15. и 16. вијеку. Сматра се да и Црква потиче из тог периода. Обновљена је 1892.године, као једнобродна грађевина са полукружном аспидом и звоником „на преслицу”. Драчево се помиње у дубровачким изворима 1421.године, као посјед војводе Вука Хранића, а на једном стећку са некрополе уз Цркву уклесано је име кнеза Радича.
Историја
[уреди | уреди извор]Помиње се 1422. године као посјед војводе Вука Хранића.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Становништво се бави пољопривредом, од чега највише највише пчеларством, виноградарством и узгојем поврћа.[1] Драчево има своју винарију а од вина се највише производи вранац и жилавка.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]У Драчеву је 1941. забиљежено око 500 становника.[1]
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 68 | |||
| остали и непознато | ||||
| Укупно | 68 | ' | ' | ' |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 252 | |
| 1953. | 237 | |
| 1961. | 217 | |
| 1971. | 166 | |
| 1981. | 132 | |
| 1991. | 68 | |
Презимена
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
