Сирач
Сирач | |
|---|---|
.JPG) | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Општина | Сирач |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.416 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 31′ 39″ С; 17° 15′ 05″ И / 45.52737° С; 17.25137° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 173 m |
  Сирач Сирач на карти Хрватске | |
 Сирач Сирач на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43541 Сирач |
| Позивни број | +385 43 |
| Регистарска ознака | DA |
| Веб-сајт | www |
Сирач је насељено место и седиште општине у западној Славонији, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.
Историја
[уреди | уреди извор]Сирач је био спахилук у 17. веку. Аустријски цар Леополд I га 19. јула 1696. године уступа Патријарху Арсенију III Чарнојевићу и његовим будућим наследницима на трону српске православне цркве.[1] Радило се о граду и тврђави, селима (14), засеоцима и пустарама припадајућим. У месту је била подигнута црква, у делимично руинираном стању 1930-их, јер преостали Срби нису имали новца за радове.[2][3] Срушена је 1938, уз намеру подизања нове,[4] која је заиста подигнута и освећена 2. септембра 1940, када је уједно обележено и 250 година од Велике сеобе.[5]
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Дарувар.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, општина Сирач је имала 2.218 становника, од чега у самом Сирачу 1.416.[6]
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Сирач је имало 1.747 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 1.501 | 85,91% | ||
| Чеси | 68 | 3,89% | ||
| Срби | 54 | 3,09% | ||
| Југословени | 53 | 3,03% | ||
| Италијани | 8 | 0,45% | ||
| Немци | 7 | 0,40% | ||
| Бугари | 1 | 0,05% | ||
| Мађари | 1 | 0,05% | ||
| Македонци | 1 | 0,05% | ||
| Муслимани | 1 | 0,05% | ||
| Словаци | 1 | 0,05% | ||
| Словенци | 1 | 0,05% | ||
| остали | 2 | 0,11% | ||
| неопредељени | 30 | 1,71% | ||
| регион. опр. | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 17 | 0,97% | ||
| укупно: 1.747 | ||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.
- ^ "Политика", 21. нов. 1936. (горе десно)
- ^ "Политика", 12. јул 1938.
- ^ "Политика", 20. авг. 1938., стр. 11
- ^ "Политика", 3. септ. 1940., стр. 11
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 11. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
