Речк
| Речк мађ. Recsk | |
|---|---|
 Име места написано ровашким писмом | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Северна мађарска регија |
| Жупанија | Хевеш |
| Срез | Петервашара |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 2.673[1] |
| — густина | 57,9 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 33′ 37″ С; 20° 03′ 50″ И / 47.5602° С; 20.0640° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 45,37 km2 |
  Речк Речк на карти Мађарске | |
| Поштански број | 3245 |
| Позивни број | (+36) 36 |
| Веб-сајт | |
| http://www.recsk.hu/ | |
Речк (мађ. Recsk) град је у Мађарској. Речк је један од градова у оквиру жупаније Хевеш.[2]
Локација
[уреди | уреди извор]Налази се у северозападном делу округа Хевеш, 34 километра од Ђенђеша и 24 километра од Егера. Кроз насеље пролазе магистрални пут 24 и железничка пруга Киштерење–Кал–Каполна, али се од 2007. године пруга користи само за теретни саобраћај, када је затворена и железничка станица Речк-Парадфирде са прелепом салом од дрвета (станица са магистралног пута 24 може се доћи на одвојку 24 308).
Економија
[уреди | уреди извор]Рудник Речк је велики рудник бакра који се налази на североистоку Мађарске у округу Хевеш. Речк представља једну од највећих резерви бакра у Мађарској и свету, са процењеним резервама од 770 милиона тона руде са 0,65% бакра.[3] Од 1950. до октобра 1953. био је то место радног логора који је успоставио комунистички режим за држање политичких затвореника, од малих власника, социјалдемократа, аристократа и људи са страним контактима. У овом радном логору је био и песник Ђерђ Фалуди. По узору на совјетски гулаг, Рецк је држао 1700 затвореника на свом врхунцу.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]Године 2001. 95% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 5% Роми.[5]
Током пописа 2011. године, 90,4% становника се изјаснило као Мађари, 13,6% као Роми, 0,6% као Немци и 0,2% као Румуни (9,2% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број већи може бити на 100 %).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 58,3%, реформисани 2,5%, лутерани 0,5%, гркокатолици 0,5%, неденоминациони 16,5% (17,9% се није изјаснило).[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ „Central Statistical Office”. KSH. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Carpathian Arc key to Europe's mining renaissance”. northernminer.com. 2012. Приступљено 2013-06-26.
- ^ Applebaum, Anne (2012). Iron Curtain: The Crushing of Eastern Europe 1944-1956. New York USA: Doubleday. стр. 279–280. ISBN 9780385515696.
- ^ „A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora”. Архивирано из оригинала 2010-01-18. г. Приступљено 2009-07-26.
- ^ Recsk Helységnévtár
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Више од милион становника | |
|---|---|
| Између 100 и 500 хиљ. становника | |
| Између 50 и 100 хиљ. становника | |
| Између 25 и 50 хиљ. становника | Дунаујварош · Ходмезевашархељ · Цеглед · Шалготарјан * · Баја · Озд · Сексард * · Вац · Папа · Ђенђеш · Мошонмађаровар · Ђула · Острогон · Кишкунфелеђхаза · Орошхаза · Казинцбарцика · Ајка · Сентеш · Кишкунхалаш · Јасберењ · Комло · Сентандреја · Нађкереш |
** Главни град државе, . . . * Седишта мађарских жупанија . . . предграђа већих градова, која имају више од 25 хиљ. ст., нису унесена | |
Насељена места Хевеш жупаније у Мађарској | ||
|---|---|---|
| Градови са жупанијским правима |
|   |
| Градови | ||
| Већа насеља | ||
| Села |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
