Залаегерсег
Залаегерсег мађ. Zalaegerszeg | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Западна прекодунавска регија |
Жупанија | Зала |
Срез | Залаегерсег |
Становништво | |
Становништво | |
— | 61.898 |
— густина | 619,1 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 50′ 43″ С; 16° 50′ 50″ И / 46.84538° С; 16.84721° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 99,98 km2 |
Поштански број | 8900 |
Позивни број | 92 |
Веб-сајт | |
www.zalaegerszeg.hu |
Залаегерсег (мађ. Zalaegerszeg) град је у Зала жупанији у мађарској области Западна прекодунавска регија, у области западне Мађарске.
Град има 61.717 становника према подацима из 2008. године.
Положај
[уреди | уреди извор]Град Залаегерсег се налази у западном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 220 километара западно. Словенија и Аустрија се не налазе далеко од града.
Залаегерсег се сместио у западном делу Мађарске, на месту где Панонска низија прелази у побрђе Алпа, који се налазе у оближњој Аустрији. Град се сместио на реци Зали, по којој је и добио име.
Историја
[уреди | уреди извор]Иако је градско подручје било насељено и у доба праисторије и антике, насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1247. године у време средњовековне Угарске. Развој града је био интензиван у 15. веку, али је ометен је османским освајањима у Панонској низији у другој половини 16. века, када је место било на граници, која била нестабилна и са честим сукобима и пљачкашким упадима.
Са консолидовањем власти Хабзбурговаца у 18. веку Залаегерсег се поново почео развијати и постаје важно културно, привредно и управно средиште у овој области.
Током Револуције 1848-49. Залаегерсег, као град близу аустријског дела царства, је имао занемарљиву улогу у револуцији, па није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.
После Првог светског рата Залаегерсег се нашао у оквиру новоосноване мађарске републике. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због повољног положаја близу богатог европског Запада град је лакше прошао кроз транзициону кризу него други градови у држави. Последњих година град је поново оживео захваљујући отварању оближње границе ка Аустрији и све већем повезивању државе са Западом.
Становништво
[уреди | уреди извор]По процени из 2017. у граду је живело 58.154 становника.
1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
---|---|---|---|
62.212 | 62.255 | 59.499 | 58.154 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]- Клагенфурт
- Зеница
- Добрич
- Вараждин
- Варкаус
- Кузел
- Марл
- Горица
- Кросно
- Таргу Муреш
- Сургут
- Лендава
- Херсон
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Католичка катедрала
-
Градска синагога
-
Градски музеј
-
Жупанијски двор
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Насељена места Зала жупаније у Мађарској | ||
---|---|---|
Градови са жупанијским правима |
| |
Градови | ||
Већа насеља | ||
Села |
|
Више од милион становника | |
---|---|
Између 100 и 500 хиљ. становника | |
Између 50 и 100 хиљ. становника | |
Између 25 и 50 хиљ. становника | Дунаујварош · Ходмезевашархељ · Цеглед · Шалготарјан * · Баја · Озд · Сексард * · Вац · Папа · Ђенђеш · Мошонмађаровар · Ђула · Острогон · Кишкунфелеђхаза · Орошхаза · Казинцбарцика · Ајка · Сентеш · Кишкунхалаш · Јасберењ · Комло · Сентандреја · Нађкереш |
** Главни град државе, . . . * Седишта мађарских жупанија . . . предграђа већих градова, која имају више од 25 хиљ. ст., нису унесена |
Међународне | |
---|---|
Државне | |
Географске | |
Остале |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.