Клагенфурт
| Клагенфурт на Врпском Језеру Klagenfurt am Wörthersee Celovec ob Vrbskem jezeru | |
|---|---|
 Поглед на Клагенфурт | |
 Застава
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Аустрија |
| Савезна држава | Корушка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2013. | 95.450 |
| — густина | 794,69 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 37′ 05″ С; 14° 18′ 27″ И / 46.61808° С; 14.30751° И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Апс. висина | 446 m |
| Површина | 120,11 km2 |
  Клагенфурт на Врпском Језеру Клагенфурт на Врпском Језеру на карти Аустрије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Кристијан Шајдер |
| Поштански број | 9020, 9061, 9063, 9065, 9073, 9201 |
| Позивни број | 0463 |
| Регистарска ознака | K |
| Веб-сајт | |
| www.klagenfurt.at | |
Клагенфурт на Врпском Језеру или Целовац на Врпском Језеру (нем. Klagenfurt am Wörthersee, словен. Celovec ob Vrbskem jezeru; до 25. октобра 2007. године и уобичајено Клагенфурт или Целовац) је шести по величини град у Аустрији, смештен у јужном делу државе. Клагенфурт је управно, привредно и културно средиште покрајине Корушке, где чини засебан градски округ.[1]
Порекло назива
[уреди | уреди извор]Старији, словеначки назив за град је Целовец (Celovec), чији је старији облик Цвиљовец, вероватно везан за женски лик из старослевенске митологије, Цвиљу. Немачки облик назива Клагенфурт (Klagenfurt), који је млађи, али данас претежан у употреби, вероватно води порекло од словеначког (Klage = Cvilja).[2]
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Клагенфурт се налази у јужном делу Аустрије, удаљен 25 км од словеначке границе. Престоница Беч удаљена је око 380 км североисточно од града.
Рељеф: Клагенфурт се сместио у средишњем делу простране Корушке котлине. Северно и јужно од града пружају се Алпи.
Клима: Клима у граду је умерено континетална са значајним утицајем планинске климе због надморске висине и окружења Алпа.
Воде: Клагенфурт се налази на Врпском језеру.
Историја
[уреди | уреди извор]
Подручје Клагенфурта било је насељено још у време праисторије и антике. У 7. веку подручје насељавају Словени, а у суседном насељу Госпа Света било је седиште обласних словенских кнежева.
У 12. веку Клагенфурт, тада познатији као словенски Целовец, постаје градско насеље. Следећих векова насеље потпада под Хабзбурговце, али се и даље споро развијало због честих ратова и буна. Препород града почиње 1514. године када Римско-немачки Максимилијан I почиње изградњу потпуно новог, тада савременог града ортогоналне уличне мреже. Тада је ради трговине град каналом спојен са оближњим Врпским језером. Овим потезом град се почео брже развијати.[3]
Године 1808. Наполеон заузима Клагенфурт, али се он Бечким конгресом 1815. године враћа Хабзбуршкој монархији. Убрзо Клагенфурт постаје средиште крунске области Корушка. У 19. веку град нагло напредује, јавља се индустрија, долази железница, развија се тржиште, а град се уобличује у обласно средиште са бројним црквама, палатама, трговима.
Године 1918. Клагенфурт постаје, након референдума о припадности Краљевини СХС или Аустрији, део новоосноване републике Аустрије, која је 1938. била прикључена Трећем рајху. Током Другог светског рата град је више пута бомбардован, али без великих последица. Године 1945. америчка војска је ушла у град. После рата поново је успостављена Република Аустрија, а град је постао средиште покрајине Корушка.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|
| 87.321 | 89.415 | 90.141 | 94.483 |
По процени из 2016. у граду је живело 99790 становника.[5] и по томе је то шести по величини град у држави. Градска агломерација има преко 100.000 становика. Према Попису из 2001. 89,4% становништва је говорило немачки, 3,3% хрватски, а 1,9% словеначки језик.
Градске знаменитости
[уреди | уреди извор]Клагенфурт има очувано старо градско језгро са веома правилном ортогоналном уличном мрежом. Ту се налази катедрала, неколико тргова, низ градских здања и палата. Град је богат парковима и булеварима.
У граду се налази Универзитет у Клагенфурту, а у близини граде је и међународни аеродром Клагенфурт.
Словенци и Целовец
[уреди | уреди извор]Словеначки назив града је Celovec. Иако Словенци чине свега пар процента градског становништва Клагенфурт/Целовец је средиште словеначке националне мањине у Аустрији. У граду се налази њихова национална самоуправа, као и словеначка основна школа и гимназија.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Дахау- Десау-Рослау
Залаегерсег
Венло
Нова Горица
Gladsaxe Municipality
Тарагона
Нанинг
Жешов
Лавал- Висбаден
Душанбе
Чернивци
Горица
Назарет
Сибињ- Удине
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Нова градска већница -
Градски канал -
Градски стадион -
Седиште Универзитета у Клагенфурту
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Klagenfurt”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2021. г. Приступљено 04. 04. 2021.
- ^ Aleksandra Čabraja. „Klagenfurt (1): Tako blizu, tako čaroban - Život - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 25. 03. 2020.
- ^ „Namensgebung - Geschichte”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2021. г. Приступљено 04. 04. 2021.
- ^ „Klagenfurt heißt jetzt auch "am Wörthersee"”.
- ^ Statistik Austria: Bevölkerung zu Jahresbeginn 2002-2017 nach Gemeinden (Gebietsstand 1. Januar 2017)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| > 1.000.000 становника | |
|---|---|
| 100.000—500.000 становника | |
| 50.000—100.000 становника | |
| 20.000—50.000 становника | |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
