Антички Рим
Овај чланак је део серије о политичком систему Античког Рима
Периоди
Римско краљевство 753—509. пре н. е. Римска република 509—27. пре н. е. Римско царство 27. пре н. е.—476. н. е. Принципат Доминат Западно римско царство Источно римско царство
Римски устав
Устав Краљевства Устав Републике Устав Царства Устав касног Царства Сенат Скупштине Магистрат
Редовни магистрати
Конзул Претор Квестор Промагистрат Едил Трибун Цензор Гувернер
Ванредни магистрати
Диктатор Magister equitum Војни трибун Рекс Тријумвират Децемвири
Титуле и признања
Цар Легат Дукс Официјум Префект Vicarius Вигинтисексвири Ликтор Magister militum Император Princeps senatus Pontifex maximus Август Цезар Тетрарх
Преседан и право
Право Империјум Mos maiorum Колегијалност Auctoritas Грађанско право Cursus honorum Senatus consultum Senatus consultum ultimum
Скупштине
Центуријска Куријска Плебејска Трибутска
п р у

Промагистрат (лат. pro magistratu), у античком Риму, био је ислужени конзул или претор чији се империјум (врховна власт) продужавао након истека једногодишњег магистратског мандата. Тако су постојали проконзули и пропретори, а изузетно и проквестори.

Промагистрати су уведени за вријеме Римске републике (прво као додатни војни команданти уз два конзула, а затим као управници нових провинција) како се сваке године не би бирало све више магистрата. Постављали су се одлуком Сената (лат. Senatus consultum). Имали су једнаку власт над својом провинцијом као магистрати над Римом и исти број ликтора у пратњи.

У периоду Римског царства уведени су и прокуратори као управници мањих провинција.

• Магистрат
• Проконзул
• Пропретор