Живорад Жикица Јовановић Шпанац (Ваљево, 17. март 1914 — Радановци, код Косјерића, 12. март 1942) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије.

Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања био је искључен из школе, након чега је школовање наставио у Београду, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету. Током студија прикључио се револуционарном студентском покрету, а политички је деловао и у родном Ваљеву, због чега је 1935. године примљен у чланство тада илегалне КПЈ.

Учествовао је у Шпанском грађанском рату, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма. Током рата је био рањаван, а након пораза Шпанске републике заједно са осталим интербригадистима налазио се у логорима у Француској. У јесен 1940. године успео је да се врати у Југославију, где је наставио са партијским радом. Учествовао је у припремама оружаног устанка у западној Србији и формирао партизанску чету у Рађевини. Са овом четом је 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња, извео прву устаничку оружану акцију, која се касније обележавала као Дан устанка народа Србије. У току устанка 1941. године налазио се на дужностима команданта и политичког комесара батаљона и политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, остао је на територији западне Србије, где је почетком 1942. године био члан команде Групе одреда западне Србије.

• ... да је прва савезничка победа у Првом светском рату победа српске војске у Церској бици.
• ... да је Топлички устанак био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата.
• ... да је Битка на Мишару једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка.
• ... да је сеча кнезова непосредни повод избијања Првог српског устанка.
• ... да је кнез Александар Карађорђевић основао прву тополивницу у Србији 15. октобра 1853.
• ... да је Мајским превратом прекинута владавина породице Обреновић.
• ... да је Краљевина Србија међу првих петнаест земаља које су створиле и међу првих пет које су употребиле ратно ваздухопловство.
• ... да је први оборени авион са земље у историји ратног ваздухопловства оборио Радоје Љутовац 30. септембра 1915. у околини Крагујевца.
• ... да је први српски пилот који је погинуо на борбеном задатку Михајло Петровић.
• ... да је Петар Лековић, каменорезац из Ужичке Пожеге проглашен за првог народног хероја Југославије
• ... да је стелт авион Ф-117А први пут оборен изнад Србије 27. марта 1999.

Историја Срба пре Немањића обухвата период српске историје у средњем веку од доласка Срба са осталим словенским племенима на Балкан у првој половини VII века, до доласка на власт Стефана Немање током седме деценије XII века.

После доласка на Балкан, Срби су формирали неколико међусобно повезаних кнежевина и населили простор од Јадрана до Саве и од Цетине, Имотске жупе (насељене Хрватима) и реке Врбас на западу до долина Ибра, Груже, Љига, Јадра и Дрине на истоку.

Средином IX века, формира се јако државно средиште у тадашњој Србији под кнезом Властимиром, који је током трогодишњег рата успео да одбије бугарске нападе. Почетком осме деценије IX века, током владавине његових потомака, Срби су примили хришћанство.

Сјајни чланци:

Властимир — Душан Јерковић — Ђоко Павићевић — Жарко Зрењанин — Живко Павловић — Живојин Мишић — Жикица Јовановић Шпанац — Јелена Ћетковић — Миладин Поповић — Младен Стојановић — Нада Димић — Петар Бојовић — Петар Лековић — Радомир Путник — Слободан Принцип Сељо — Степа Степановић — Стефан Лазаревић — Стефан Милутин — Стефан Немања

Историја Срба пре Немањића — Ослобођење Врања 1878. — Споменик палим Крајишницима — Споменик борцима Револуције — Српски војни санитет у албанској голготи — Шеста личка пролетерска дивизија

Добри чланци:

Бошко Палковљевић Пинки — Вељко Дугошевић — Вера Јоцић — Вукашин Мрњавчевић — Дринка Павловић — Иван Милутиновић — Коста Пећанац — Лепа Радић — Милан Тепић — Милосав Здравковић — Никола I Петровић Његош — Петар Гојниковић — Ратко Младић — Слободан Бајић Паја — Спасенија Цана Бабовић — Стефан Војислав — Урош I Вукановић — Цинцар Јанко Поповић

Београдска тврђава — Војводина у Народноослободилачкој борби — Војска Републике Српске — Масакр у Крагујевцу — Операција Стрела — Опсада Београда (1456) — Опсада Скадра (1912—1913) — Орден народног хероја — Спомен-гробље на Крушику — Спомен-парк Крагујевачки октобар — Српска војска Крајине — Церска битка