Изабрани чланак

Хормон (од Грчког όρμή - покренути, пробудити) је хемијски гласник између ћелија (или групе ћелија). То су органска једињења различите хемијске природе, која делују у малим количинама. Њихово деловање је специфично па недостатак доводи до карактеристичних промена у организму. Сви вишећелијски организми организми производе хормоне (укључујући биљке - фитохормони).

Функција хормона је да служи као сигнал до циљне ћелије; активност хормона је детерминисана начином секреције и преносним сигналом примајућег ткива. Хемијски гласници, које синтетизују неурони чине неуро-хормоне, а друге посебне ћелије синтетизују "класичне" хормоне. Најпознатији животињски хормони су произведени у ендокриним жлездама кичмењака, али хормони се производе у скоро сваком oрганском систему и ткиву у животињском телу.

Прочитајте цео чланак...

Остали изабрани чланци

Изабрана слика

Годишња доба

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба пролеће. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

Биографија

Ернст Мајр (1904–2005), био је један од водећих еволуционих биолога 20. века. У свом научном раду бавио се и таксономијом, орнитологијом, историјом науке и природњаштвом. Рад Ернста Мајра водио је стварању савремене еволуционе синтезе, у коју су уплетене идеје генетике Грегора Мендела, теорије еволуције Чарлса Дарвина, савремених систематичара, као и дефинисању појма врсте.

даље...

Архива

Занимљивости

Да ли сте знали да...

• ...сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
• ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
• ...језик плавог кита величине просечног слона.
• ... детлић куца у дрво просечно 20 пута у секунди
• ...женке комарца једине сисају крв док се мужјаци комарца хране биљним соковима?

Биологија и друштво

Кисела киша је падавина загађена сумпор диоксидом, азотним оксидима и другим хемијским једињењима. Док је уобичајена pH вредност кише око 5,5, pH вредност киселе кише је између 4 и 4,5. Главни узрочници киселих киша су термоелектране, дим и издувни гасови који се стварају у саобраћају. Киселе кише обично изазивају велике штете.

Више о киселим кишама...

Ботанички кутак

Дивљи купус (Brassica oleracea) је двогодишња врста биљке из фамилије купуса (Brassicaceae). Директни је предак великог броја гајеног поврћа: купуса главичара, црвеног купуса, кеља, прокеља, броколија, раштике, келерабе. Природни ареал распрострањења дивљег купуса и сродних биљки обухвата кречњачке стене на обалама Медитерана и западне Европе. Сама врста Brassica oleracea распрострањена је на обалама северне Шпаније, западне Француске и јужне и југоисточне Британије.

Иако се генерално сматра да се дивљи купус узгаја више хиљада година, о овом узгоју пре античког доба нема много података. Теофраст је писао о три тада познате сорте купуса: дивљем купусу, купусу са глатким листовима и купусу са набораним листовима.

Даље...

Архива

Зоолошки кутак

Гепард (Acinonyx jubatus) је угрожена врста из породице мачака (Felidae) која припада сопственом роду, Acinonyx. То је најбржа копнена животиња која трчи брзином више од 105 километара на час на краћим раздаљинама до 460 метара. За само три секунде, гепард развије брзину од 0 до 110 km/h, брже од било којег тркачког аутомобила. Гепард насељава већи део афричког континента, бројније популације се налазе јужно од Сахаре.

Више о гепардима

Потребни чланци

Потребно направити:
лигамент — полупаразит

Потребно проширити:
Авокадо — Адаптивна вредност — Алометрија — Аменсализам — Амнион — Ареал — Бреза — Витамин Б — Гаструла — Диња — Дисање — Еволуциона екологија — Естивација — Зоологија — Јеленак — Краставац — Куна — Магарац — Мутуализам — Нуклеоплазма — Нуклеотид — Пигмејски нилски коњ — Полни диморфизам — Плазмид — Регенерација — Ретровирус — Ризом — Смоква — Тигар — Фламинго — Хидролимфа — Хорион — Цврчци — Hibernacija — Volvoks — Споменик природе Шам-дуд

Потребно средити:
Агроекосистем — Обична алоја — Таламус — Хрчак

Чланци

Најзначајније области биологије:

цитологија - биохемија - молекуларна биологија - генетика - ембриологија - физиологија - биоинформатика - биотехнологија - биофизика - ботаника - зоологија - микробиологија - микологија - морфологија - анатомија - антропологија - екологија - биогеографија - систематика - теорија еволуције - астробиологија

Категорије биологије