Морана (Мора, Морена, Моржана, Марана, Мара, Марена, Маржана) је у словенској традицији симбол смрти и зиме.

Појављује се у разним обличјима. Најчешће као лепа девојка, врло бледа, са вучјим очњацима и канџама. Њен други лик је онај попут Баба Јаге, ружне старе вештице.

Треба приметити, да Мора, Морана, Морена, јавља се код свих Словена. Код Чеха моравских, у пролеће момци и сад направљају лутку, слику Морене, богиње зиме и смрти, па је бацају у воду. Зендско и санскрит мара јест смрт (Фиек, Вергл. Wört. pp. 628—9). Мора, као и Ала, може бити мушкога рода. Име јој се, онда, саставља са бĕс, те је Бĕсомар (страшна Мора).^[1]

Именом Мора Лужички Срби означавали су „богињу болести, Богињу смрти”; код Пољака и Руса „обману, привиђење, дух, сан и утвару”, „кућни дух”; у словачком мара је „болест”; у прасловенском мара значи „привиђење, обмана, визија, авет”; у српско-црквенословенском мора значи „вештицу”. У термину мора до сада је сагледано низ атрибута: „облачан, мрачан, таман”, али и: „потамнити, затамнити; привиђати”, мрети. Једном речи овај термин је повезан са прасловенским морв који значи „смрт” и са мерти — „умрети”.^[2]

Зима, смрт и мрак — три су атрибута Морана и Моране.^[2] Као богиња зиме она никад није била омиљена међу старим Словенима што се и може разумети ако се узме у обзир поднебље у коме су они некад живели. Морана је била дуга и хладна зима, зима која је са собом могла да донесе смрт у облику глади и неиздрживе хладноће, која је могла да буде узрок болести или помора стоке. Због тога се њен долазак увек са страхом ишчекивао, а одлазак бурно и радосно славио.^[3]

Бројни ритуали везани су за овакво испраћање Моране. Најчешће се правила лутка која је представљала ову богињу и која би потом била ритуално уништавана. Лутку направљену од сламе или прућа народ би тако тукао моткама, да би је потом бацио у воду или евентуално спаљивао. У месецу марту практиковао се још један ритуал везан за Морану. То су биле такозване мачкаре које је чинила маскирана поворка људи окупљених са циљем да уплаше и отерају Морану.

Мораниним именом се назива и лутка од сламе која је коришћена у ритуалима везаним за умирање и васкрсење у природи или у чинима за кишу.

Тај обичај је постојао и у готово свим словенским земљама, али се није тако звао. У неким селима, тај обичај још увек постоји. Моранина лутка је такође кориштена и у другим ритуалима, везаним за умирање или дозивање кише. Стари Словени веровали су да све зимске непогоде, снег, лед, мраз и смрт долазе од Моране.

Код Источних Словена, Морана је била богиња плодности, жена и „женских послова”, као што је предење, тако да је тамо и на северу Русије мешана са Мокошом, богињом-мајком, богињом земље. Могуће да је то због мита о Јаровиду, у коме је Морана, када се уда за Јаровида, богиња земље и пролећа, а кад га Перун убије, она постаје стара вештица, богиња зиме.

Можда је име Мора постала народном етимологијом од морити. И Лада и Морана припадају традиционалној књижевности.^[4]

• Вештица
• Баба Јага
• Весна

Морана на Викимедијиној остави.

• Александра Бајић - МОРАНА, БОГИЊА СМРТИ