For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Баук.

Баук

Баук је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба[1]. Са њиме су се некада плашила мала дјеца.

Етимологија назива

[уреди | уреди извор]

Ријеч баук се у неким крајевима користи као синоним везан за пауке и косце. Глагол бауљати, која означава неспретан ход, долази од имена овог митолошког бића. Ономатопеја која се користи за ријеч баук је бау[1], а еуфемизам ове ријечи је баја[1].

Опис баука у митологији и народним предањима

[уреди | уреди извор]

Баук је описан као застрашујуће створење које неспретно корача и крије се на тамним местима (у рупама или напуштеним кућама) гдје чека да зграби, однесе и прождере своју жртву. Једини начин на који се баук може отјерати је са јаким светлом и буком[1].

Могуће објашњење овог митолошког бића

[уреди | уреди извор]
Илустрација.
евроазијски мрки медвјед

Интерпретација баукових особина наводи на закључак да је баук у ствари опис евроазијског мрког медвједа (лат. Ursus arctos arctos) - подврсте мрког медвједа која је већ била изловљена у неким дијеловима Србије и познати само као биће из легенди[1]. Сама ријеч баук је првобитно била коришћена као хипокоризам за медвједа[1].

У популарној култури

[уреди | уреди извор]
  • Баук се користи као превод енглеске рјечи goblin у српским издањима дјела Џ. Р. Р. Толкина, која су први превели Мери и Милан Милишић[2];
  • Баук се такође користи као превод енглеског надимка the Imp за Тириона Ланистера у српском издању „Пјесме леда и ватре”, које је превео Никола Пајванчић[3];
  • Баук се још користи и као превод енглеске рјечи огр у серијалу цртаних филмова Шрек[4].

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Шпиро Кулишић; Петар Ж. Петровић; Пантелић, Никола (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит. 
  • Растко Ћирић (1986). Приручник за одбрану и заштиту од ала и баука. Београд: MAH. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Шпиро Кулишић; Петар Ж. Петровић; Пантелић, Никола (1970). „Баук”. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 27. 
  2. ^ Џ. Р. Р. Толкин (1986). Hobit [The Hobbit]. превод Мери и Милан Милишић. Београд: Нолит. стр. 65. ISBN 978-86-19-00897-6. COBISS.SR 31269383. 
  3. ^ Џ. Р. Р. Мартин (2003). Igra prestola [„A Game of Thrones”]. превод Никола Пајванчић. Београд: Лагуна. стр. 37, која одговара страни 34 (почетак поглавља Eddard) једног од енглеских издања. ISBN 978-86-7436-099-6. COBISS.SR 107207180. 
  4. ^ Крстарица: Šrek — srećan zauvek Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2012)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Баук
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?