Михаловце
| Михаловце Michalovce | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Кошички |
| Округ | Михаловце |
| Регија | Земплин |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2023 | 35.584[1] |
| — густина | 676,59[2] ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 44′ 57″ С; 21° 54′ 05″ И / 48.749167° С; 21.901389° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 115 m |
| Површина | 52,81[3] km2 |
  Михаловце Михаловце на карти Словачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Вилијам Загорчак (СМЕР-СД) |
| Поштански број | 071 01 |
| Позивни број | 0 56 |
| Регистарска ознака | MI |
| Веб-сајт | |
| Званични веб-сајт } | |
Михаловце (слч. 
Michalovce (помоћ·инфо), мађ. Nagymihály) град је на реци Лаборец на истоку Словачке. Михаловце је највећи град у истоименом округу у Кошичком крају. У граду живи око 40.000 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град се налази у кошичком крају у Источној низији, у историјском региону Земплин. Налати се 60 km источно од града Кошице и 35 km западно од Ужгорода у Украјини. У околини се налазе планински венац Вигорлат као и језеро Земплинска Ширава.
Историја
[уреди | уреди извор]Прве насеобине на данашњем простору Михаловца су биле у Неолиту. Словени су се населили у ове крајеве у 5. веку. У 9. веку ова регија је ушла у састав Велике Моравске. Од 12 века регион је био у саставу Краљевине Мађарске. Град се знатно развио у 18. и 19. веку а од 1867. добија статус велике заједнице и постаје главни град једног дистрикта у оквиру округа Земплен. Након 1918. (потврђено Тријанонским споразумом) Михаловце са словачким остатком Земпленског округа улази у састав Чехословачке. У оквиру самосталне Словачке, Михаловце се налази у оквиру округа Михаловце.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2001. у граду је живело 39.948 становника. Од тога 94,57% су били Словаци, 2,24% Роми, 0,73% Чеси и 0,47% Украјинци[4]. Католици су чинили 53,92% становништва, Гркокатолици 19,65%, 9,73% атеисти и 5,19% Православци[4].
Познате особе
[уреди | уреди извор]- Горазд Звоницку (*1913 – † 1995), СДБ, римокатолички cвештеник, песник, књижевни преводитељ.[5]
Градови побратими
[уреди | уреди извор]
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска пешачка улица -
Градска кућа Михајловаца -
Унијатска црква -
Земплински музеј
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
- ^ а б Статистички завод Словачке републике - Михаловце, пописи становништва (језик: енглески)
- ^ КУБАНОВИЋ, Златко (2013). Zvuk zvonov - Gorazd Zvonický. Bratislava. Братислава: Don Bosco. ISBN 978-80-8074-188-4.
 | Кошице • Велики Капушани • Гелница • Добшина • Краловски Хлмец • Кромпахи • Медзев • Михаловце • Молдава над Бодвоу • Рожњава • Сечовце • Собранце • Спишска Нова Вес • Спишске Влахи • Стражске • Требишов • Чиерна над Тисоу |  | |
Више од 100.000
| |
|---|---|
| Између 100.000 и 50.000 становника | |
| Између 50.000 и 20.000 становника |
|
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
