Њитра
| Њитра Nitra | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Њитрански |
| Округ | Њитра |
| Регија | Поњитрје |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2023 | 76.499[1] |
| — густина | 763,59[2] ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 18′ 25″ С; 18° 05′ 11″ И / 48.306944° С; 18.086389° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 167 m |
| Површина | 100,48[3] km2 |
  Њитра Њитра на карти Словачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јозеф Двонч (СМЕР, СНС, СФ) |
| Поштански број | 949 01 |
| Позивни број | 0 37 |
| Регистарска ознака | NR |
| Веб-сајт | |
| Званични веб-сајт } | |
Њитра (слч. Nitra, мађ. Nyitra, нем. Neutra) је пети по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Њитранског краја.
Њитра је позната као прво управно средиште месних Словена на тлу данашње Словачке.
Географија
[уреди | уреди извор]Нитра је смештена у западном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 90 км југозападно.
Рељеф: Њитра се развила на северозападном ободу Панонске низије, на месту где почињу први брегови Карпата, који се даље издижу на северу. Надморска висина града је око 150 m. Град је смештен у долини истоимене реке Њитре.
Клима: Клима у Њитри је умерено континентална.
Воде: Кроз град протиче истоимена река Њитра, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Словени дато подручје насељавају у 5. веку. У 9. веку овде се образује Њитранска кнежевина, као прва независна државна творевина на тлу данашње Словачке. Овде је 828. године основана прва хришћанска заједница на овим просторима. У 10. веку подручје Њитре заузимају новопридошли Мађари. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.
Крајем 1918. године град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година |
|---|
| Становништво |
Данас Њитра има 78.875 становника[4] и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
Ово значајно различито у односу на стање од 1910. године када су Мађари чинили око 60% становништва.
Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
- римокатолици - 74,2%,
- атеисти - 17,2%,
- лутерани - 2,8%.
Данас је Њитра седиште римокатоличке бискупије основане далеке 880. године.
Познате особе
[уреди | уреди извор]- Ернест Хорњак (*1907 – † 1979), СДБ, римокатолички свештеник, религијски затвореник (осуђен на 12 година затвора)[5]
- Лубомир Моравчик (1965), бивши словачки фудбалер.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градске цркве -
Градско позориште -
Градска кућа -
Кип кнеза Прибине на истоименом тргу -
Голгота у Њитри
.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]- Њитранска кнежевина
- Њитрански Град
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
- ^ „Становништво 31. 12. 2011. (403)” (PDF) (на језику: ск). Статистички завод Републике Словачке. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 09. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013.
- ^ КУБАНОВИЋ, Златко (2019). Historický náhľad do dejín slovenských saleziánov (Od dona Bosca do roku 1924). Братислава: Don Bosco. стр. 243 — 244. ISBN 978-80-8074-436-6.
Више од 100.000
| |
|---|---|
| Између 100.000 и 50.000 становника | |
| Између 50.000 и 20.000 становника |
|
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
