Манастир Хорезу Mănăstirea Horezu
Светска баштина Унеска
Званично име	Манастир Хорезу
Место	Romanii de Jos, Општина Хорезу, Румунија
Координате	45° 10′ 07″ С; 24° 00′ 25″ И / 45.1686° С; 24.0069° И / 45.1686; 24.0069
Површина	22 ha (2.400.000 sq ft)
Критеријум	Културна: ii
Референца	597
Упис	1993. (17. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/597

Манастир Хорезу налази се у месту Хорезу, у историјској покрајини Влашка, у Румунији. Основао га је 1690. године принц Влашке, Константин Бранковану. Манастир је 1993. године прикључен на УНЕСКО-ву листу Светске баштине.

Назив Хорезу потиче од румунског назива за сове буљине (huhurezu). Према легенди, радови на манастиру су се одвијали ноћу, из страха од могуће реакције Турака. Сове и хук сова, биле су друштво радницима на изградњи, па се претпоставља да отуда потиче назив. Манастир има исту основу као и манастир Арђеш у месту Куртеа де Арђеш, који је изграђен почетком 16. века. Постављен је у правцу исток-запад. Манастирски комплекс има облик крста. Главна манастирска црква посвећена је Светом Константину и његовој мајци Јелени. Унутар зидина манастира је и Кнежева резиденција са просторијама за монахе. Цркву Болница основала је Марија, супруга Консатанина Бранкована 1696. године, док је црква Светог Анђела саграђена 1698. Током Аустријско-турског рата (1716-1718) и Руско-турског рата (1768-1774) уништене су све зграде које нису биле унутар зидина Манастира.^[1]

Манастир Хорезу је ремек дело Бранкованског стила. Бранковански стил сматра се јединим оригиналним румунским стилом. Одликује га беспрекорна архитектонска равнотежа, велики број пластичних украса и специфичан начин израде верских композиција. Константин Бранковану, принц Влашке придавао је изузетну важност културном развитку земље. Главну црква у манастиру осликао је грчки уметник Константинос. Константинос је овде основао и сликарску школу, која је постала једна од најчувенијих у Румунији. Црквене слике су изузетно добро очуване, упркос ратовима током 18. века. Предмети у манастиру и резбарена декорација су такође у добром стању. Манастир Хорезу једно је од најзначајнијих и омиљених места ходочасника у Румунији.^[2]

• 
  Црква Светог Константина и Јелене
• 
  Панорама манастира
• 
  Црква Болница

• Списак места Светске баштине у Европи
• Хорезу

• Манастир Хорезу. „УНЕСКО”. Приступљено 19. 5. 2015. (језик: енглески)

п р у Православни манастири у угровлашкој и молдавској митрополији са црквенословенском литургијом ¹
Влашке и Молдавије у дијецези Охридске архиепископије ²
14. век	Богдански манастир • Манастир Водица (Румунија) • Манастир Златица • Манастир Козија • Манастир Котмеана • Манастир Кусић • Манастир Њамц • Манастир Прислоп • Манастир Тисмана
15. век	Манастир Бистрица у Влашкој • Манастир Бистрица у Молдавији • Манастир Вороњец • Манастир Говора • Манастир Главочок • Манастир Деалу • Манастир Капријана • Манастир Комана • Манастир Путна • Манастир Снагов
16. век	Манастир Ароњан • Манастир Баја де Арама • Манастир Ваља • Манастир Вифората • Манастир Вишина • Манастир Галата • Манастир Добровац • Манастир Кошула • Манастир Куртеа де Арђеш • Манастир Михај Водја • Манастир Молдовица • Манастир Остров • Манастир Плумбуита • Побратски манастир • Манастир Половраг • Манастир Раду Водја • Манастир Слатина • Манастир Сокола • Манастир Стелеа • Манастир Стефаница Водја • Манастир Сучевица • Уморски манастир • Манастир Хлинча
17. век	Манастир Агапија • Манастир Базјаш • Манастир Браниште • Бранковански манастир • Манастир Бребу • Манастир Голија • Манастир Гура Мотрулуи • Манастир Драгомирна • Манастир Платарешти • Манастир Секу • Манастир Света три јерарха • Манастир Синај • Манастир Стрехаја • Манастир Тополница • Манастир Хорезу • Манастир Хинку
Друго	¹ До Карловачког и Пожаревачког мира богослужбени језик је црквенословенски. • ² Од Фирентинског сабора до почетка 16. века митрополије су биле под Охридском архиепископијом. У пракси, митрополије су признавале превласт Охрида све до 18. века. До времена Светог Димитра Басарбовског није било латинске иконографије и литургије и другог народног језика осим словенског.

п р у Места Светске баштине у Румунији
Културна	Границе Римског царства — Дакија (277 локалитета) Дачка утврђења на планини Ораштије Баница Капална Костешти-Блидару Костешти-Четацује Пијатра Рошије Сармизеђетуса Историјски центар Сегешвара Манастир Хорезу Рударски предео Рошије Монтане Села са утврђеним црквама у Трансилванији Бијертан Ваља Виилор Вискри Дарижију Калник Прежмер Саскиз Споменички комплекс Бранкушија у Таргу Жијуу Цркве брвнаре у Марамурешу Барсана Будешти Десешти Јеуд Плопиш Појениле Изеј Рогоз Шурдешти Цркве Молдавије Арборе Воронец Молдовица Патрауци Пробота Сучава Сучевица Хумор
Природнa	Делта Дунава Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе 1 Вековна шума Слатиоара Вековна шума Шинка Извори Нере Изворул Шуриј Јауна Крајовеј Клисура Нере — Беушница Коронини—Бедина Лотришор Масив Козија Прелучи Страмбу-Бајуц Чучевеле Чернеј
1 заједно са Албанијом, Аустријом, Белгијом, БиХ, Бугарском, Хрватском, Чешком, Француском, Немачком, Италијом, Северном Македонијом, Пољском, Словачком, Словенијом, Шпанијом, Швајцарском и Украјином