Пожаревачки мир
Пожаревачки мир је мир потписан 21. јула 1718. у Пожаревцу између Аустрије и Венеције с једне и Османског царства са друге стране.[1]
Потписници мировног споразума
[уреди | уреди извор]Потписе на Пожаревачки мир ставили су:
- Силиндар Ибрахим–ага и Мехмед–ефендија у име Ахмеда III, султана Отоманског царства
- Сер Роберт Сатон у име Џорџа I, краља Велике Британије и Ирске, принц-електор електората Хановер (Брунсвик-Линебург)
- Генерал Демијан Хуго Фон Вирмонт у име Карла VI из династије Хабзбург, цара Светог римског царства
- Вендрамино Бјанки, дипломата из Падове и секретар Сената Млетачке републике
- Гроф Џејмс Колијер, амбасадор Низоземске републике при Порти
- Барон Михаел де Талман, амбасадор Карла VI при Порти
- Господин витез Карло Руцини, амбасадор Ђованија II Корнара, дужда Млетачке републике
Од 1714. до 1718. Турци су успешно водили ратове против Венеције у Грчкој и на Криту, али поразима код Петроварадина 1716, Темишвара и Београда 1717. од стране аустријске војске предвођене Еугеном Савојским.
Османско царство је изгубило Тамишки Банат, северну Србију, северну Босну и Малу Влашку. Венецији је изгубила поседе на Пелопонезу и Криту које је добила миром у Карловцима 1699. али је задржала Јонска острва и Далмацију.
Мир је трајао до новог рата Аустрије и Турске и мира у Београду 1739. када се нови аустријско-турски рат завршио неповољно по Аустрију и када је изгубила северну Србију, Београд и Малу Влашку.
Галерија
[уреди | уреди извор]Представа потписивања споразума представљена је у Етно парку Тулба у Пожаревцу.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Станојевић 1970, стр. 455-456.
Литература
[уреди | уреди извор]- Веселиновић, Рајко (1986). „Србија под аустријском влашћу 1718-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 106—162.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 62—77.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191.
- Ingrao, Charles; Samardžić, Nikola; Pešalj, Jovan, ур. (2011). The Peace of Passarowitz, 1718. West Lafayette: Purdue University Press.
- Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ.[мртва веза]
- Поповић, Душан Ј. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718-1739). Београд: Српска књижевна задруга.
- Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
- Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
- Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVIII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 229—499.
- Форишковић, Александар (1986). „Политички, правни и друштвени односи код Срба у Хабсбуршкој Монархији”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 233—305.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Пројекат Растко: Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Бања Лука-Београд, 1997.
- Три века Пожаревачког мира („Политика”, 19. јул 2018)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
