Клен
| Клен | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. campestre
|
| Биномно име | |
| Acer campestre | |
| |
| Распрострањеност врсте | |
Клен (лат. Acer campestre) је високо листопадно дрво из рода јавора.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Клен има врло широк ареал, од севера Енглеске, југа Шведске и Русије, преко већег дела Европе до западне Азије.[1]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Стабло достиже висину до 20 м и пречник до 80 цм и често је кривудаво. Кора је светла, сивосмеђа и ситно испуцала. Крошња је лоптастог облика.
Листови су кожасти, на дугој петељци, доста ситни у односу на листове других врста јавора. Дланолики су, дубоко трорежњевити са по два бочна краћа режња. С лица су тамнозелени а са наличја бледозелени и маљави. У јесен пожуте, па поцрвене.
Цветови су светлозелени, скупљени у гроње. Изузетно је медоносна врста.
Плод чине две крилате орашице дуге 2-4 цм, при врху мало проширене, али при основи нису сужене. Крила стоје готово у истој равни.[2][1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Кора дрвета -
Листови -
Јесења боја листа -
Цвасти -
Плод -
крошња
.JPG)
.JPG)
Услови станишта
[уреди | уреди извор]Клен је прилагодљива врста широке еколошке амплитуде. Код нас га има у низијским и брдским пределима, највише у зони храстова. Среће се у шумама Лужњака и пољског јасена (Querco-Fraxinetum Rud.), сладуна и цера (Quercetum farnetto ceris Rud.), китњака (Quercetum montanum Černj. et Jov.) и ксеротермним шумама медунца и грабића (Carpinetum orientalis serbicum Rud.).[2]
Употреба
[уреди | уреди извор]Клен је тврдо дрво и у народу се најчешће користило за израду држаља за алатке. Кленовина је вредно дрво које може користити за музичке инструменте, столарство, резбарство и др.[3]
Значај у озелењавању
[уреди | уреди извор]У озелењавању се може употребити за појединачну и групну садњу. Веома је погодан за формирање густих живих ограда различите висине[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga.
- ^ а б в Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич.
- ^ Jovanović- Juga, Svetlana (2005). Vodič kroz dendrofloru. Beograd: Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- The Wood Database Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2015) - Приступљено 05. 12. 2015.
- Bonsai4me - Приступљено 05. 12. 2015.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
