едвард коцбек
Едвард Коцбек
Лични подаци
Датум рођења	(1904-09-27)27. септембар 1904.
Место рођења	Свети Јуриј, код Шчавнице, Аустроугарска
Датум смрти	3. новембар 1981.(1981-11-03) (77 год.)
Место смрти	Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија
Професија	књижевник, друшвено-политички радник
Породица
Супружник	Здравка Копривњак
Деловање
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије 1941—1945.
Одликовања

Едвард Коцбек (Свети Јуриј, код Шчавнице, 27. септембар 1904 — Љубљана, 3. новембар 1981) био је словеначки књижевник, есејиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник ФНРЈ и НР Словеније.^[1][2]

Рођен је 27. септембра 1904. године у Св. Јурију, код Шчавнице.^[1] Првобитно је студирао теологију у Марибору, од 1925. до 1927, а после тога је уписао романистику у Љубљани, Берлину, Лиону и Паризу. Након завршетка студија, био је средњошколски професор у Бјеловару, Вараждину и Љубљани, од 1931. до 1941. године.^[1]

По окупацији Југославије априла 1941. године, као представник хришћанских социјалиста, придружио се Освободилној фронти и ушао у њено вођство. За време рата био је члан Извршног одбора Освободилне фронте, члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), повереник за просвету у Националном комитету ослобођења Југославије (НКОЈ) од 1943, министар за Словенију у влади ДФ Југославије од марта 1945, потпредседник Президијума Народне скупштине НР Словеније и члан Главног одбора Ослободилачког фронта Словеније.

Због објављивања књиге „Strah in pogum“, која се бавила ликвидацијом политичких противника током рата у Словенији, био је од 1952. године политички изолован.^[3][1] Поново је почео да објављује радове од 1961, а три године касније био је добитник Прешернове награде за дело „Groza“.^[4]

Умро је 3. новембра 1981. године у Љубљани.^[5] Сахрањен је на љубљанском гробљу Жале.

Био је уредник и сарадник часописа „Stražni ognji“, „Križ“, „Beseda“, „Dom in svet“ и „Dejanje“ (1928—1941). Чланком Premišljevanje o Španiji 1937, изазвао је расцеп у католичким редовима, те основао сопствени часопис „Dejanje“.

Песме које је објавио између 1925. и 1933. и скупио у књизи „Zemlja“ (1934), показују стилско скретање од експресионистичког заноса у продуховљену дескрипцију.

Коцбекова есејистика, која је тежила ка филозофској синтези хришћанског активизма и персоналистичке етике, рађала се из динамичког односа између појединаца и друштва. Од персоналистичке филозофије преузео је тезу о револуцији у човеку, после које затим, без насиља, долази промена друштвених односа. По томе, револуција у човеку треба да се изврши у оквиру хришћанског духовног и етичког система. Зато Коцбек није могао да усвоји марксизам, а ни доследну праксу на марксистичкој основи.

У периоду изолације 1952—1961, углавном се бавио превођењем дела са француског и немачког језика.^[3]

Дела Едварда Коцбека:^[6][1]

• Орден народног ослобођења
• Орден заслуга за народ првог реда
• Орден братства и јединства првог реда
• Партизанска споменица 1941.

• Енциклопедија Југославије (књига пета). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1962. година.
• Бјелош, Ненад. "Odlikovani Slovenci 1944-1950". Vojnozgodovinski zbornik št. 9 (2002). 90-97.
• Инкрет, Андреј. In stoletje bo zardelo: Kocbek, življenje in delo. Љубљана. 2011. ISBN 978-961-241-503-7..
• Омерза, Игор. Edvard Kocbek: Osebni dosje št. 584, Љубљана. 2010. ISBN 978-961-226-979-1..
• Погачник, Јоже [et al.]. Slovenska književnost III. Љубљана, 2001. 54-59 in 150-152.
• Хрибар, Тине, Ena je groza, 2010. COBISS.SR 250907648

Едвард Коцбек на Викимедијиној остави.

• Kocbek na www.svarog.org
• Poetry International Web
• Kocbek na www.rtvslo.si
• Brošura o Edvardu Kocbeku Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2006)
• Spominska znamka
• Novice na 24ur.com

п р у Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије — АВНОЈ
Чланци везани за Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије и покрајинска антифашистичка већа и скупштине
заседања	Прво заседање (1942) Друго заседање (1943) Треће заседање (1945)
већници	Списак већника Првог заседања Списак већника Другог заседања Списак већника Трећег заседања
органи	Извршни одбор АВНОЈ-а Председништво АВНОЈ-а Национални комитет ослобођења Југославије
личности	Антун Аугустинчић Димитар Влахов Марко Вујачић Влада Зечевић Едвард Кардељ Едвард Коцбек Веселин Маслеша Симо Милошевић Моша Пијаде Нурија Поздерац Иван Рибар Јосип Рус Павле Савић Родољуб Чолаковић Методије Андонов Ченто Јосип Видмар Сретен Вукосављевић Војислав Кецмановић Нико Миљанић Владимир Назор Синиша Станковић
земаљска већа	АСНО Македоније АСНО Србије ЗАВНО Босне и Херцеговине ЗАВНО Санџака ЗАВНО Хрватске Словеначко НОВ Црногорска АСНО

п р у Уметници у Народноослободилачкој борби
Истакнути уметници учесници Народноослободилачког рата
књижевници	Мира Алечковић Мирко Бањевић Франце Бевк Стеван Булајић Оскар Давичо Карел Дестовник Кајух Радован Зоговић Ђорђе Јовановић Иван Горан Ковачић Блаже Конески Душан Костић Едвард Коцбек Скендер Куленовић Михаило Лалић Чедомир Миндеровић Танасије Младеновић Стефан Митровић Владимир Назор Данко Облак Јован Поповић Коча Поповић Воранц Прежихов Коста Рацин Меша Селимовић Тоне Селишкар Бранко Ћопић Добрица Ћосић Ахмет Хромаџић Владимир Черкез
сликари	Ђорђе Андрејевић Кун Милош Бајић Бора Барух Драгољуб Вуксановић Борис Доган Божидар Јакац Мухамед Куленовић Првослав Караматијевић Зоран Петровић Моша Пијаде Јурица Рибар Војо Станић Винко Турк Стојан Ћелић Бранко Шотра
остали	Антун Аугустинчић Вјекослав Афрић Браслав Борозан Вељко Булајић Тошо Дабац Оскар Данон Јожа Грегорин Ирена Колесар Владета Петрић Ивка Рутић Јожа Рутић Жорж Скригин Иво Тијардовић Никола Херцигоња

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Француска BnF подаци Немачка Италија Израел Сједињене Државе Шведска Чешка Аустралија Хрватска Холандија Пољска
Уметничке	MusicBrainz
Људи	Deutsche Biographie Trove
Остале	COBISS.SR COBISS.SI Енциклопедија Британика IdRef