Вељко Булајић
| Вељко Булајић | |
|---|---|
.jpg) Вељко Булајић, 1969. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. март 1928. |
| Место рођења | Вилуси, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 2. април 2024. (96 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
| Веза до IMDb-а | |
Вељко Булајић (Вилуси, 22. март 1928 — Загреб, 2. април 2024) био је југословенски редитељ, сценариста и глумац из Црне Горе, који је највећи део свог радног века провео у Загребу.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Вељко Булајић рођен је 22. марта у селу Вилуси, код Никшића, 1928. године од оца Миљка и мајке Љубице. Имао је и два брата Ђорђа и Стевана. Живели су у Сарајеву до избијања Другог светског рата, а потом су се вратили у родне Вилусе и већ 13. јула 1941. године придружили Партизанима.
Најстарији брат Ђорђе је погинуо у рату, а Стеван и Вељко су преживели, иако су и они били рањени. Булајић је гимназију завршио у Сарајеву. После рата нашао је место у Дому ЈНА у Загребу, где се дружио са млађим послератним интелектуалцима. Затим се заинтересовао за кинематографију и уписао филмску режију у Центро Спериментале у Риму. Дипломирао је 1959. године, асистирао великим редитељима попут Федерика Фелинија и Виторија де Сике и вратио се у Југославију.[2]
Редитељску каријеру започео је са два кратка филма: Камен и море и Брод луталица (1953). Први играни филм Влак без возног реда (о послератним миграцијама становништва) снимио је 1959. године. Рад је награђен са две Златне арене и наградама Славица и Јелен у Пули, као и наградом Града Загреба.
После тога је режирао филм Рат (1960), визија ратне катастрофе, награђен Златном и Сребрном ареном у Пули. Булајић је постигао велики успех филмом Узаврели град (1961), о животу у новом индустријском центру, који је награђен Златном ареном у Пули.
Булајић је аутор чији су филмови постигли највећи успех код домаћих и страних гледалаца. Козара, Влак без возног реда, Сарајевски атентат заједно са Битком на Неретви налазе се на врху листе најгледанијих филмова у бившој Југославији. Ова четири филма приказана су у многим земљама, што су југословенске власти подстицале из политичких и идеолошких разлога. Међутим, његови филмови су доносили и велику зараду.
Скопље 63, дугометражни документарни филм, приказан је на свим телевизијама у свету и донео је Булајићу престижну Унескову награду Калинга за „врхунско достигнуће у области уметности и науке”.
Вељко Булајић добитник је Златног лава у Венецији, Златне нимфе у Монте Карлу, награде за режију у Сан Себастијану и Њу Делхију, златне медаље на Међународном филмском фестивалу у Москви, међународне награде критике Цидалц, Златни клас, награда за најбољи филм у Ваљадолиду, неколико награда публике као и још неколико награда. На Филмском фестивалу у Пули награђен је са неколико Златних арена за најбоље филмове и најбољу режију, а Америчка академија наука и уметности номиновала је његов филм Битка на Неретви за Оскара.
Одлуком Фестивала медитеранских земаља у Риму, Булајић је награђен Наградом за животно дело 2013. године, након што је у римској Палати филма приказан његов филм Либертас о животу и делу писца Марина Држића. Награду му је уручио Франко Неро, звезда његовог филма Битка на Неретви из 1969. године.
Преминуо је у Загребу, 2. априла 2024. године.[3]
Лични живот
[уреди | уреди извор]Подржавао је Мила Ђукановића на председничким изборима.[4]
Филмови
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1959. | Влак без возног реда | драма | Златна арена |
| 1960. | Рат | драма | |
| 1961. | Узаврели град | драма | |
| 1962. | Козара | ратни-партизански | |
| 1966. | Поглед у зјеницу сунца | драма | |
| 1969. | Донатор | драма | |
| 1969. | Битка на Неретви | ратни-партизански | номинација за Оскар |
| 1975. | Сарајевски атентат | историјска драма | номинација за Оскар |
| 1979. | Човјек кога треба убити | номинација за Оскар | |
| 1981. | Високи напон | номинација за Оскар | |
| 1983. | Велики транспорт | ратни-партизански | |
| 1986. | Обећана земља | драма | |
| 2006. | Либертас | драма |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Filmski programi
- ^ „Veljko Bulajić”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Preminuo čuveni jugoslovenski reditelj („B92”, 3. април 2024)
- ^ Милановић, Озрен. „Вељко Булајић објаснио зашто подржава Мила Ђукановића у другом изборном кругу”. Politika Online. Приступљено 2024-02-06.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Вељко Булајић на сајту IMDb (језик: енглески)
Уметници у Народноослободилачкој борби | ||
|---|---|---|
Истакнути уметници учесници Народноослободилачког рата | ||
| књижевници |
|  |
| сликари |
| |
| остали | ||
Награде | |
|---|---|
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
