Добросав М. Ружић
Пуно име	Добросав М. Ружић
Датум рођења	(1854-07-13)13. јул 1854.
Место рођења	Чачак, Кнежевина Србија
Датум смрти	26. октобар 1918.(1918-10-26) (64 год.)
Место смрти	Крушевац, Краљевина Србија
Деца	Видосава Црњански

Добросав М. Ружић (Чачак, 1/13. јул 1854 — Крушевац, 13/26. октобар 1918) био је српски професор, књижевник и политичар. За професора у ужичкој Гимназији је постављен 1878. г до 1895. г. Боравећи у Ужицу наставља да се бави научним радом, оснива прву природњачку збирку и кабинет за антропологију. Објавио је уџбеник Зоологија 1885. године у Гласнику је објавио докторску тезу О амфиоксусу.

Основну и средњу школу је похађао у Ужицу и Ваљеву, гимназију у Београду, Сремским Карловцима и Новом Саду, студије природних наука изучавао је је у Јени и Минхену. Био је под великим утицајем учења природњака Ернста Хекела и Чарлса Дарвина.^[1]

Као европејац у ужичку паланку доноси научни дух Европе. Своје радове објављује у часописима Видело, Побратимство, Дело, Српски књиђевни гласник а 1991. г. заједно са Ранком Петровићем и Љубомиром Ћирићем уређује Службени лист Српске народне Скупштине.^[2]

Био је председник Српске књижевне задруге и Задужбине "Никола Чупић", надзирао је изградњу цркве "Светог Ђорђа на Опленцу"

Његова ћерка Вида удата је 1921. за Милоша Црњанског.^[3]

Сачуван је рукопис „Успомена на краља Петра” који је писао од 1903. до 1915.^[4]

Kњиге

• Ђердани: намењено једној госпођици, Београд, Штампарија Задруге штамп. радника, 1882.
• О библиотекама, Београд, Државна штампарија Краљевине Србије, 1901.
• Пчела: живот и развиће њено, Београд, Парна штампарија Народне радикалне странке, 1890.

Чланци

Прештамоано из "Просветног гласника"

• Добри Добра Ружић (Магазин Политика, 16. март 2024)

п р у Министри просвете Србије
Устаничка Србија (1804—1813)	Доситеј Обрадовић Иван Југовић
Књажевина Србија (1815—1882)	Лазар Теодоровић Димитрије Давидовић Тенка Стефановић Лазар Теодоровић Голуб Петровић Стефан Радичевић Паун Јанковић Алекса Јанковић Тенка Стефановић Лазар Арсенијевић Баталака Алекса Симић Лазар Арсенијевић Баталака Алекса Јанковић Стефан Марковић Димитрије Црнобарац Стефан Марковић Јеремија Станојевић Димитрије Црнобарац Јевтимије Угричић Димитрије Црнобарац Димитрије Матић Љубомир Ненадовић Јован Филиповић Константин Цукић Панта Јовановић Димитрије Матић Стојан Вељковић Коста Јовановић Стојан Новаковић Филип Христић Стојан Новаковић Алимпије Васиљевић Стојан Бошковић Алимпије Васиљевић
Краљевина Србија (1882—1918)	Алимпије Васиљевић Стојан Бошковић Алимпије Васиљевић Стојан Новаковић Ђорђе Р. Пантелић Димитрије Маринковић Стеван Д. Поповић Милан Кујунџић Абердар Алимпије Васиљевић Глиша Гершић Владан Ђорђевић Светозар Милосављевић Михаило В. Вујић Андра Николић Јован Бошковић Коста Алковић Јован Ђорђевић Лазар Докић Миленко Веснић Андра Ђорђевић Димитрије Нешић Андра Ђорђевић Михаило Кр. Ђорђевић Љубомир Клерић Љубомир Ковачевић Арон Нинчић Андра Николић Андра Ђорђевић Павле Маринковић Љубомир Ковачевић Миленко Марковић Лука Лазаревић Живан Живановић Љубомир Стојановић Добра Ружић Љубомир Стојановић Љубомир Давидовић Андра Николић Јован Жујовић Љубомир Стојановић Андра Николић Љубомир Стојановић Јован Жујовић Јаша Продановић Љубомир Јовановић Љубомир Давидовић Момчило А. Нинчић Милош Трифуновић Љубомир Давидовић
Република Србија (1992—2006)	Димитрије Димитријевић Данило Марковић Драгослав Младеновић Јова Тодоровић Михаило Јокић Гашо Кнежевић Љиљана Чолић Слободан Вуксановић
Република Србија (2006—тренутно)	Слободан Вуксановић Зоран Лончар Жарко Обрадовић Томислав Јовановић Срђан Вербић Младен Шарчевић Бранко Ружић Славица Ђукић Дејановић