Сретен Стојковић
Сретен Стојковић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1854. |
| Место рођења | Крагујевац, Србија |
| Датум смрти | 1928. |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Сретен Срета Стојковић (Крагујевац, 1854 — Београд, 1928) био је српски књижевник и просветни педагог.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну и средњу школу је похађао у Крагујевцу, а Велику школу у Београду, где је на Техничком факултету завршио математичку групу. Оставио је значајан траг по преданом раду као педагог пошто је саставио неколико уџбеника из математике.[1] Након домаћих студија усавршавао се кратко време у Минхену.
Између 1875-1881. године радио је као професор у Крагујевцу. Ту је дошао у додир са српским социјалистима; ушао је у круг присталица Светозара Марковића. Због учешћа у афери са црвеним барјаком завршио је у затвору.[2]
Био је професор и директор Прве мушке гимназије (1881-1894). Кратко се нашао у функцији секретара и Начелника Министарства просвете Краљевине Србије. Уследио је други период у школству Београда; био је професор и директор Реалке и Друге београдске гимназије у периоду 1895-1906. године. Испунивши законом прописан стаж, пензионисан је већ 1906. године. По Владимиру Ђоровићу, Сретен Стојковић је био изузетно педантан и тачан као човек, и то у сваком погледу. У свему је показивао изразите математичке склоности и беспрекорност, којима је унапређивао сваки рад у који би се упустио.[3]
Значајан траг је оставио и као књижевник. Позната дела су му путопис "На Дунаву", као и роман под насловом "На странпутици". Бавио се публицистичким радом, а његово издање српских епских песама под називом "Лазарице", било је успешно јер су се појавила четири издања. Није успео да заврши рукопис књиге "Историја СКЗ". Стојковић се истакао и као утемељивач и оснивач неколико елитних друштава и институција. Запажена је дугогодишња Сретенова активност у Српској књижевној задрузи. Прво је од 1906. године члан Управног одбора, и то као њен потпредседник. Затим је након Првог светског рата (1919?) и председник Српске књижевне задруге (1920-1928).[4] Један је од оснивача Друштва Светог Саве, заједно са Светомиром Николајевићем и Ђоком Миловановићем.[5] Са њима је основао и масонску ложу "Побратим".[2] Његова књига о масонској историји је донела много драгоцених података о масонерији и њеном упливу у савремену српску историју. Спада он и међу осниваче "Друштва Краљ Стефан Дечански" које је помагало глувонеме. Учествовао је и у раду Инвалидског Фонда "Св. Ђорђе", те Коларчевој и Чупићевој задужбини.
Умро је у Београду јануара 1928. године. На опелу у Саборној цркви, између више говорника, привукли су нарочиту пажњу када су говорили о свом великом добротвору, један глувонеми дечак и једна слепа девојчица.[6]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- На Странпутици: роман из предратног живота Београдског COBISS.SR 47217159
- Лазарица или Бој на Косову: народна епопеја у 24 песме COBISS.SR 47248647
- Косовска епопеја: преглед покушаја за састав народнога епа о боју на Косову COBISS.SR 44582151
- Нова Србијанка: борбе за ослобођење 1804.-1815. год. COBISS.SR 132865543
- Историја Српске књижевне задругеCOBISS.SR 78180615
- Слободно зидарство : његов циљ и принципи, његова прошлост и садашњост : писма брата COBISS.SR 47542791
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стојковић, Сретен (1888). Геометрија : за више разреде гимназија и реалака. Књ. 2, Стереометрија и тригонометрија. Београд: Краљевско-српска државна штампарија. стр. 295.COBISS.SR 185273607
- ^ а б "Политика", Београд 1928. године
- ^ "Политика", Београд 29. јануар 1928. године
- ^ „ПРЕДСЕДНИЦИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2018. г. Приступљено 16. 12. 2016.
- ^ „Историјат друштва”. Приступљено 16. 12. 2016.
- ^ "Политика", Београд 30. јануар 1928. године
Литература
[уреди | уреди извор]- Извештај Срете Стојковића, тајника Друштва Светог Саве о раду главног одбора у 1889. години. Друштво Светог Саве, Бр.9, 1890.
- Сретен Стојковић: Брат Ђура Вајферт. Неимар, Бр.20 (октобар 1923)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
