Гвожђе(III)-сулфат
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Iron(III) sulfate
| |
| Други називи
фери-сулфат
сумпорна киселина, гвожђе(3+) со (3:2) | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.030.054 |
| RTECS | NO8505000 |
| |
| |
| Својства | |
| Fe2(SO4)3 | |
| Моларна маса | 399,88 g/mol (анхидрат) 489.96 g/mol (пентахидрат) |
| Агрегатно стање | бели кристали |
| Густина | 3,097 g/cm3 (анхидрат) 1.898 g/cm3 (пентахидрат) |
| Тачка топљења | 480°C, 753 K (анхидрат) 175°C, 448 K (пентахидрат) |
| незнатно растворан у води | |
| Опасности | |
| NFPA 704 | |
| Смртоносна доза или концентрација (LD, LC): | |
LD50 (средња доза)
|
500 mg/kg (орално, пацов) |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
Гвожђе(III) хлорид Гвожђе(III) нитрат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Ферисулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Fe2(SO4)3.
Добијање
[уреди | уреди извор]Добија се реакцијом феросулфата и сумпорна киселина|сумпорне киселине и азотне киселине или водоникпероксида као оксидационог средства:
FeSO4 + H2SO4 + H2O2 → Fe2(SO4)3 + 2H2O
На тај начин кристалише хидрат, а загревањем се добија и анхидрована со.[3]
Физичко-хемијске особине
[уреди | уреди извор]ферисулфат је со у виду белих кристала. При загревању се распада на фери-оксид и сумпор-триоксид. Ова реакција се некада користила за прављење пушљиве (Норденхаусенове) сумпорне киселине.[3]
Значај
[уреди | уреди извор]Ферисулфат гради стипсе са сулфатима алкалних метала, од којих је најважнија феристипса јер се употребљава у аналитичкој хемији за прављење раствора фери-соли због својства да се лако може пречистити кристализацијом.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
