владимир раичевић
Владимир Раичевић
Лични подаци
Датум рођења	(1922-11-05)5. новембар 1922.
Место рођења	Толоши, Подгорица, Краљевина СХС
Датум смрти	7. јануар 1944.(1944-01-07) (21 год.)
Место смрти	Фуштани,
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	9. октобра 1953.

Владимир Раичевић (Толоши, Подгорица, 5. новембар 1922 – Фуштани, 7. јануар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Родио се у Толошима, Подгорица 5. новембра 1922. године. Отац му је био официр у војсци Црне Горе, а затим и Краљевини Југославије. Служио је у пограничним областима, па се због тога 1929. године са породицом преселио у Пећ. Владимир је до 1941. године био гимназијалац, а тада је и приступио омладинском покрету. Члан СКОЈ−а је постао у петнаестој години, а члан КПЈ у осамнаестој. Као учесник демонстрација у Пећи 11. маја 1940. године спасио је рањеног друга Петра Радовића из руку жандарма.^[1]

На почетку рата се нашао у свом месту, али се вратио у Пећ због задатака који су га тамо чекали. Тамо је ступио у одред „Филип Стругар” где се борио као диверзант. Фашистичка полиција га је открила и ухапсила. Упркос мучењима није хтео ништа да призна. Након кратког времена побегао је, али је опет ухваћен. После мучења интерниран је у логор „Порто Комано” код Драча у Албанији. После Капитулације Италије 1943. године из логора је отишао у партизане у Прву македонско−косовску ударну бригаду. Од десетара дошао је до комесара чете и члана штаба батаљона „Боро Вукмировић”. Храброст је показивао у свим борбама које је водила ова бригада, а највише се истакао у борби на Кленовцу 1. октобра 1943. године када је рањен упао међу Немце и заробио немачког команданта. Показао се и у борбама против Бугара на Мрежичком и на Турском Риду.^[1]

У борби у Егејској Македонији у месту Фуштани у ноћи између 6. и 7. јануара 1944. године батаљон „Боро Вукмировић” напао је немачки гарнизон. У овој борби Владимир Раичевић је био тешко рањен, а затим и ухваћен од Намаца и Бугара. Након мучења 7. јануара бацили су га живог у ископану јаму и затрпали.^[2]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 9. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.^[2]

• Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982. 

п р у Народни хероји из Подгорице и околине
Народни хероји Југославије рођени у Подгорици и околини, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју:
Подгорица	Владо Божовић Ђина Врбица Вељко Јанковић Шпиро Мугоша Гојко Радовић Радуле Радуловић Владимир Раичевић
Рогами	Божо Божовић Јован Вукановић Радован Вукановић Лука Вучинић Петар Радевић
Веље Брдо	Вукосав Божовић Саво Брковић Блажо Јовановић Душан Милутиновић
Стијена	Стево Бољевић Радомир Божовић Божо Лазаревић Иван Милутиновић
Остала места	Митар Бакић Радислав Божовић Богдан Вујошевић Зарија Вујошевић Душан Вуковић Милош Гилић Војислав Грујић Спасо Дракић Шћепан Ђукић Василије Ђуровић Драгиша Ивановић Радоје Јовановић Радомир Митровић Андрија Мугоша Душан Мугоша Рако Мугоша Радован Петровић Љубица Поповић Миладин Поповић Радосав Поповић Божина Прелевић Ђоко Прелевић Велимир Радичевић Милија Рашовић Војин Тодоровић Владо Ћетковић