Њирадоњ
| Њирадоњ мађ. Nyíradony | |
|---|---|
 Име места написано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике северне равнице |
| Жупанија | Хајду-Бихар |
| Срез | Њирадоњ |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 8.070[1] |
| — густина | 83,2 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 25′ С; 21° 33′ И / 47.41° С; 21.55° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 96,59 km2 |
  Њирадоњ Њирадоњ на карти Мађарске | |
| Поштански број | 4254 |
| Позивни број | (+36) 52 |
| Веб-сајт | |
| http://www.nyiradony.hu/ | |
Њирадоњ (мађ. Nyíradony) град је у Мађарској. Њирадоњ је један од важнијих градова у оквиру жупаније Хајду-Бихар.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље покрива површину од 96,59 km2 (37 sq mi) и по попису из 2001. године имао је 8.070 становника.
Њирадоњ се налази на северном ободу округа, а његово административно подручје се граничи са областима које припадају округу Саболч-Сатмар-Берег са запада, севера и истока.
Непосредна суседна насеља су: Сакољ са севера, Њирмихаљди са североистока, Њирлугош са истока, Њирачад са југоистока, Њирмартонфалва са југа, Хајдушамшон са југозапада и Балкањ са запада. На кратком потезу од југа-југозапада граничи се и са седиштем округа, Дебрецином, које се налази на знатној удаљености (око 30 километара).
Историја
[уреди | уреди извор]Најранији забележени власник насеља била је породица Гуткелед. Према писаним изворима, Адони и суседно насеље звано Гут били су насељени већ у 11. веку.
Ова два насеља била су прва резиденција породице Гуткелед у округу Саболч током ере Арпада. У то време Гут је имао и градину (замак), а у близини овог замка, у Адонију, насељено становништво је подигло манастир. Овај манастир, у коме су служили монаси првог мађарског премонтреанског пропоста, порушен је током најезде Татара.
Њирадони је припадао некадашњем округу Бихар.
Географски статистичар из 19. века, Елек Фењеш, такође је писао о Њирадоњу и припадајућим Тамашипусти и Арадвањпусти.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Године 2001. 93% градског становништва се изјаснило као Мађари, 7% Роми.[3]
Током пописа из 2011. године, 85% становника се изјаснило као Мађари, а 7,4% као Роми (14,8% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 18,1%, калвинисти 15,3%, гркокатолици 41,6%, неденоминациони 5,3% (18,1% није одговорило).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ Елек Фењеш
- ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
- ^ Nyíradony Helységnévtár
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Више од милион становника | |
|---|---|
| Између 100 и 500 хиљ. становника | |
| Између 50 и 100 хиљ. становника | |
| Између 25 и 50 хиљ. становника | Дунаујварош · Ходмезевашархељ · Цеглед · Шалготарјан * · Баја · Озд · Сексард * · Вац · Папа · Ђенђеш · Мошонмађаровар · Ђула · Острогон · Кишкунфелеђхаза · Орошхаза · Казинцбарцика · Ајка · Сентеш · Кишкунхалаш · Јасберењ · Комло · Сентандреја · Нађкереш |
** Главни град државе, . . . * Седишта мађарских жупанија . . . предграђа већих градова, која имају више од 25 хиљ. ст., нису унесена | |
Насељена места Хајду-Бихар жупаније у Мађарској | ||
|---|---|---|
| Градови са жупанијским правима |
|   |
| Градови | ||
| Већа насеља | ||
| Села |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
