Ђаково
Центар Ђакова
Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Осјечко-барањска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	19.491
— густина	114,65 ст./km2
Агломерација (2011.)	27.745
Географске карактеристике
Координате	45° 18′ 36″ С; 18° 24′ 35″ И / 45.309996868229504° С; 18.409781998016992° И / 45.309996868229504; 18.409781998016992
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	170 km2
Ђаково Ђаково на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Марин Мандарић (ХДЗ)
Поштански број	31400 Ђаково
Позивни број	031
Регистарска ознака	DJ
Веб-сајт
www.djakovo.hr

Ђаково је град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.745 становника, а у самом насељу је живело 19.491 становника.^[1]

Град Ђаково налази се у срцу Славоније, на истоку Републике Хрватске.

Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.

Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град — седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...

Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавине град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу Св. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.

Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.

Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којем тренутно тече његов трећи мандат.

Градом управљају:

• Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
• Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова

Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:

1. Уред градоначелника
2. Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
3. Одељак за друштвене делатности
4. Одељак за финансије

Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.

Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:

Град Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама...

У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка.

Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.

• ОШ Владимир Назор
• ОШ Иван Горан Ковачић
• ОШ Јосип Антун Чолнић

• Гимназија Антуна Густава Матоша
• Обртничка школа Антуна Хорвата
• Средња стручна школа Браће Радић

• Бискупски двор
• Црква Свих светих — жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
• Ергела — са липицанерима
• Корзо — пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.

• Јосип Лончар

• Макарска
• Сињ
• Томиславград

п р у Градови и општине Осјечко-барањске жупаније
Градови	Бели Манастир • Белишће • Валпово • Доњи Михољац • Ђаково • Нашице • Осијек
Општине	Антуновац • Бизовац • Биље • Виљево • Вишковци • Владиславци • Вука • Горјани • Дарда • Доња Мотичина • Драж • Дрење • Ђурђеновац • Ердут • Ернестиново • Јагодњак • Кнежеви Виногради • Кошка • Левањска Варош • Магаденовац • Маријанци • Петловац • Петријевци • Подгорач • Подравска Мославина • Поповац • Пунитовци • Сатница Ђаковачка • Семељци • Стризивојна • Трнава • Феричанци • Чеминац • Чепин • Шодоловци

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	IdRef