Egzomars orbiter (engl. ExoMars Trace Gas Orbiter), ili Egzomars TGO, je zajednički projekat Evropske svemirske agencije (ESA) i ruske agencije Roskosmos u sklopu kojeg je u martu 2016. ka Marsu upućen orbiter i sonda za demonstraciju sletanja na površinu planete, a sve kao deo projekta Egzomars koji je pokrenula Esa.^[6]

Egzomars TGO je ka površini uputio lender Skjapareli, a zatim će nastaviti da iz orbite istraži poreklo metana u atmosferi Marsa, kao i drugih gasova, i time pomogne pri odabiru mesta na koje će 2020. godine sleteti Egzomars rover.

U decembru 2015. tri teretna aviona Antonov An-124 upotrebljena su da se sva oprema iz Francuske prenese do kosmodroma Bajkonur. U sklopu opreme je, pored samog orbitera i lendera, bio i veliki šator koji će biti postavljen u jednu od zgrada za finalnu montažu ruskog kosmodroma. Ovaj šator neophodan je jer Bajkonur ne poseduje prostoriju sa prečišćenim vazduhom, odnosno prostoriju koja održava nivo čestica prašine na dovoljno malom nivou.^[7] Lender i orbiter spojeni su 18. februara^[8], a tri dana kasnije usledilo je punjenje rezervoara orbitera hidrazinom.^[9] Usledile su poslednje provere dve sonde nakon čega su 29. februara pričvršćene za stepen Briz-M, a 2. marta su stavljene u zaštitni omotač rakete Proton.^[10] Nekoliko dana kasnije montaža rakete-nosača je završena^[11], a 11. marta je transportovana do lansirne rampe.^[12]

Punjenje gorivom proteklo je prema planu samo par sati pre lansiranja. Raketa Proton je 14. marta u 09.31.42 uspešno poletela sa lansirne rampe 200/39 kosmodroma Bajkonur. Prve faze leta protekle su nominalno, a nakon gašenja trećeg stepena gornji stepen Briz-M sproveo je svoje prvo paljenje motora u trajanju od 4,5 minuta da bi letelica dostigla stabilnu nisku Zemljinu orbitu; 94 minuta kasnije motor je ponovo upaljen na 18 minuta kako bi se postigla eliptična orbita 270 x 5.800 km; treće paljenje usledilo je više od 4 sata po lansiranju i trajalo oko 12 minuta, nakon čega je postignuta orbita 300 x 21,000 km; četvrto i poslednje paljenje dogodilo se 10 sati i 19 minuta po lansiranju u trajanju od 10 minuta. Nakon ovog paljenja sonda Egzomars odvojila se od stepena Briz-M, a kontrolori na Zemlji su potvrdili da je trajektorija dobra i da su se solarni paneli otvorili.^[13][14]

Na osnovu fotografija snimljenih teleskopima iz Brazila i Južne Afrike pojedini amaterski astronomi zaključili su da se stepen Briz-M raspao (eksplodirao) po odvajanju od sonde Egzomars. Pošto Rusija nema stanice za praćenje u južnoj polulopti u to vreme nije prikupljana telemetrija.^[15][16] Međutim, na konferenciji za novinare 31. marta 2016. direktor Roskosmosa Igor Komarov izjavio je da je Hruničev primio telemetriju sa stepena Briz-M i da se odvajanje od sonde dogodilo po planu, a da su nakon toga uspešno sprovedena dva dodatna paljenja kako bi se osiguralo da ne dođe do kontaminacije.^[17]

Polovinom juna 2016. sonda je svojom kamerom prvi put snimila svoju destinaciju, Mars, sa udaljenosti od preko 40 miliona kilometara.^[18]

Orbiter je 28. jula upalio svoj glavni motor (potiska 424 N) kako bi izvršio korekciju putanje ka Marsu. Sagorevanje je trajalo 52 minuta čime je brzina sonde promenjena za 326,497 m/s.^[19][20]

Kao što je bilo planirano, Skjapareli se 16. oktobra 2016. odvojio od orbitera i nastavio prvo ka Marsu, dok je orbiter sproveo paljenje motora kako bi izbegao planetu i ušao u njenu orbitu.^[21] Tri dana kasnije orbiter je još jednim sagorevanjem u trajanju od 139 minuta uspešno ušao u preliminarnu orbitu oko crvene planete, dok je sa lenderom izgubljen kontakt oko 50 sekundi pred sletanje.^[5] Orbiter će u narednih godinu dana (zemaljskih) pomoću aerokočenja sniziti orbitu do operativne i planira se da krajem 2017. godine otpočne sa primarnom misijom.

• Marsova atmosfera
• Istraživanje Marsa
• Rover Kjuriositi
• Mars ekspres
• Mejven

ExoMars Trace Gas Orbiter na Wikimedijinoj ostavi

• ESA - EXOMARS Trace Gas Orbiter
• ЭкзоМарс - в поисках жизни (Jutub)
• Detaljan opis orbitera Arhivirano 2016-11-05 na Wayback Machine-u i lendera Arhivirano 2017-03-13 na Wayback Machine-u na sajtu Spaceflight101.com

p r u Istraživanje Marsa letjelicama
Preleti	Dawn • Mariner 3 • Mariner 4 • Mariner 6 • Mariner 7 • Mars 1 • Mars 1M No.1 • Mars 1M No.2 • Mars 2MV-4 No.1 • Mars 4 • Mars 6 • Mars 7 • Nozomi • Rosetta • Zond 2 • Zond 3
Orbiteri	Phobos-Grunt / Yinghuo-1 • Kosmos 419 • Mariner 8 • Mariner 9 • Mars 2 • Mars 2M No.521 • Mars 2M No.522 • Mars 3 • Mars 4 • Mars 5 • Mars 96 • Mars Climate Orbiter • Mars Global Surveyor • Mars Observer • Phobos 1 • Phobos 2 • Viking 1 • Viking 2 • Mars Express • Mars Reconnaissance Orbiter • 2001 Mars Odyssey • Mars Orbiter Mission (na putu) • MAVEN (na putu)
Sletači	Beagle 2 • Mars 2 • Mars 2MV-3 No.1 • Mars 3 • Mars 6 • Mars 7 • Mars 96 • Mars Pathfinder • Mars Polar Lander / Deep Space 2 • Phoenix • Viking 1 • Viking 2
Roveri	Prop-M • Spirit • Spirit • Curiosity • Opportunity
Planirane misije	InSight (2016.) • ExoMars (2016./18.) • Mars One (od 2016.) • Inspiration Mars (2018.) • Mars 2020 rover (2020.)
Predložene misije	BOLD • Kineska misija • Icebreaker Life • Mars Geyser Hopper • Mars-Grunt • Mars Sample Return • MELOS • MetNet • Northern Light • Red Dragon • SCIM • Sky-Sailor
Otkazane misije	ARES • Astrobiology Field Laboratory • Beagle 3 • Mars 4NM • Mars 5NM • Mars 5M (Mars-79) • Mars-Aster • Mars Astrobiology Explorer-Cacher • Mars Surveyor Lander • Mars Telecommunications Orbiter • NetLander • Vesta • Voyager
Povezano	Istraživanje Marsa • Kolonizacija Marsa
Masno označava aktivne, a kurziv neuspješne misije.