For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Ужицкая республика.

Ужицкая республика

Материал из Википедии — свободной энциклопедии

Освобождённая территория Югославии
«Ужицкая республика»
сербохорв. Ужичка република / Užička republika
Освобождённые в 1941 году территории Сербии (оранжевый цвет) — «Ужицкая республика»
Освобождённые в 1941 году территории Сербии (оранжевый цвет) — «Ужицкая республика»
Столица Ужице (место расположения Верховного штаба и других органов народно-освободительного движения Югославии и Сербии)
Денежная единица югославский динар
Площадь 20 тыс. км² (1941)[1]
Население около 1 млн. человек
Председатель Главного народно-освободительного комитета Сербии (комитет действовал краткое время во второй половине ноября 1941 года, без коллективной работы и заседаний)[3]
 •  Драгойло Дудич[2]
Логотип Викисклада Медиафайлы на Викискладе


«Ужицкая республика» (сербохорв. Ужичка република / Užička republika) — условное название освобождённой от германской оккупационной и квислинговской власти территории Западной Сербии и Шумадии западнее линии Белград — Кралево — Нови-Пазар, пребывавшей во время Второй мировой войны в период с 24 сентября до 29 ноября 1941 года под контролем югославских партизан и четников[4][5][6]. «Ужицкая республика» не была гомогенной территорией с одной властью и одними вооружёнными силами. Почти во всё время её существования здесь действовали две ветви власти — партизан Тито и четников Дражи Михайловича, а также их воинские формирования и раздельное командование ими. Решающая роль во власти и в обороне освобождённой территории принадлежала более многочисленным силам народно-освободительного движения во главе с коммунистами, хотя вскоре во всех местах «республики» имелись командования обоих движений, даже в Ужице, ставшем главным городом освобождёной территории. В Ужице до 29 ноября 1941 года располагался Верховный штаб НОАЮ и Центральный комитет компартии Югославии. Наряду с этим «столицей» четников была Пожега, откуда они контролировали населённые пункты Рашку, Врнячка-Баню и др. В Чачаке и Горни-Милановаце партизаны и четники делили власть по паритетному принципу[7][8][9][10]. Территория «Ужицкой республики» была реоккупирована немецкими войсками в ходе антипартизанской операции «Ужице» в период с 25 по 29 ноября 1941 года. Партизанские формирования были в большой мере рассеяны, а некоторая их часть распалась. Боевые действия завершились отступлением оставшихся наиболее организованных партизанских отрядов вместе с Верховным штабом и ядром политического актива компартии в Санджак, а затем в Восточную Боснию[6][11][12][13][14][15].

О названии

[править | править код]

В период существования освобождённых территорий с центром в городе Ужице их не называли «Ужицкой республикой». Коммунисты не провозглашали республику, чтобы не давать поводов для обвинений в их стремлении к власти. Определение «Ужицкая коммунистическая республика» было применено коллаборационистской прессой после подавления восстания и реоккупации немецкими войсками освобождённых территорий Сербии. Название «Ужицкая республика» впервые появилось в прессе СССР весной 1942 года. После завершения народно-освободительной войны термин получил распространение среди населения Югославии и постепенно закрепился в историографии[16].

«Ужицкая и Бихачская республики»

Историк Венцеслав Глишич[серб.] отмечает наличие разных мнений о территории, охватываемой «Ужицкой республикой». Согласно одним, этим термином обозначаются Ужицкий и Чачакский округи. Другие подразумевают значительно более широкое пространство. Глишич считает, что территория «Ужицкой республики» включала область, ограниченную на западе рекой Дриной, на севере — Савой и простиравшуюся на восток через Шумадию до Белграда, Аранджеловаца, Ягодины, Крагуеваца, Книча, Кралева, Рашки и Нови-Пазара. На юге условная граница пролегала по реке Увац, где «Ужицкая республика» примыкала к освобождённой территории в Санджаке. Большинство городов на территории «республики» контролировалось партизанами и четниками, кроме Валева, Шабаца, Кралева, Аранджеловаца и Обреноваца. В пределах территории «Ужицкой республики» проживало около миллиона человек[17].

  • В 1950 году поэт Славко Вукосавлевич[серб.] опубликовал поэму «Кадиняча», которая была переиздана до 1985 года 6 раз. Поэма посвящена исторической битве на перевале Кадиняча — последнем рубеже на пути к Ужице, где партизаны могли оказать сопротивление наступающим немецким войскам. Оборона Кадинячи имела решительный характер и привела к практически полной гибели её защитников[18][19][20].
  • В Югославии в 1974 году был снят художественный фильм «Ужицкая республика»[21].
Мемориальный комплекс «Кадиняча»
  • В 1979 году у села Кадиняча[серб.] открыт мемориал в честь бойцов Рабочего батальона[серб.] и других подразделений Ужицкого и Посавского партизанских отрядов, погибших 29 ноября 1941 года в бою с немецким 69-м пехотным полком 342-й пехотной дивизии, наступавшим на Ужице. Авторами создания комплекса стали скульптор Миодраг Живкович и архитектор Александар Джокич[22][23].

Примечания

[править | править код]
  1. The Resistance movement in Europe during the Second World War: 16th ... - S. Pshennikov, Nat͡sionalʹnyĭ komitet istorikov Sovetskogo Soi͡uza - Google Књиге. Дата обращения: 24 апреля 2016. Архивировано 4 июня 2016 года.
  2. Glišić, 1986, S. 127.
  3. Glišić, 1986, S. 127—128.
  4. Petranović, 1992, S. 100, 116.
  5. Glišić, 1986, S. 8—9, 46.
  6. 1 2 Colić, 1988, S. 31—37.
  7. Petranović, 1992, S. 231—232.
  8. Glišić, 1986, S. 112—113.
  9. Radanović, 2016.
  10. Schmider, 2002, S. 63—65.
  11. Petranović, 1992, S. 293—294.
  12. Glišić, 1986, S. 252—259.
  13. Schmider, 2002, S. 73—76, 78—79.
  14. Югославия в XX веке, 2011, с. 416—418.
  15. Азясский.
  16. Glišić, 1986, S. 8.
  17. Glišić, 1986, S. 8—9, 44—46.
  18. Glišić, 1986, S. 93, 253—256.
  19. Kovačević, 2020.
  20. Vukosavljević, 1950.
  21. Uzicka Republika (1974) - IMDb (англ.) на сайте Internet Movie Database
  22. Spomenik Database.
  23. Glišić, 1986, S. 253—256.

Литература

[править | править код]
  • История Югославии. — Москва: Издательство АН СССР, 1963. — Т. 2. — 430 с.
  • Югославия в XX веке. Очерки политической истории / отв. ред. Никифоров К. В. — М.: Индрик, 2011. — 888 с. — ISBN 978-5-91674-121-6.
  • НАРО́ДНО-ОСВОБОДИ́ТЕЛЬНАЯ ВОЙНА́ В ЮГОСЛА́ВИИ 1941–45 : [арх. 17 октября 2022] / Азясский Н. Ф. // Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов. — М. : Большая российская энциклопедия, 2004—2017.
  • Glišić, Venceslav. Užička republika. — Beograd: Nolit, 1986.
  • Colić, Mladenko. Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu: 1941—1945. — Beograd: Vojnoistorijski Institut, 1988. — 493 S.
  • Kovačević, Predrag. Slavko Vukosavljević pesnik hrabrosti i požrtvovanosti, Poema «Kadinjača» (серб.). Užičanstveno (15 июля 2020). Дата обращения: 15 октября 2022.
  • Petranović, Branko. Istorija Jugoslavije : 1918-1988 / Knj. 2 : Narodnooslobodilački rat i revolucija : 1941-1945. (серб.). — Beograd: Nolit, 1988. — 516 с.
  • Petranović, Branko. Srbija u drugom svetskom ratu: 1939—1945. — Beograd: Vojnoizdavaćki i Novinski Centar, 1992.
  • Schmider, Klaus. Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941—1944. — Hamburg • Berlin • Bonn: Verlag E.S. Mittler & Sohn GmbH, 2002. — 627 S. — ISBN 3-8132-0794-3.
  • Radanović, Milan. Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941—1944 (серб.) // YU Historija : сайт. — Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, 2016.
  • Јован Радовановић, 67 дана Ужичке републике, Београд, 1972. (прво издање 1961.)
  • Kadinjača (Кадињача) (англ.) (сайт). Spomenik Database. Donald Niebyl. Дата обращения: 6 июля 2019. Архивировано 6 июля 2019 года.
  • Trifković, Gaj. Od «bandita» do „Jugoslovenske armije“: partizanski rat 1941–1945 (серб.) // YU Historija : сайт. — Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, 2016.
  • Vukosavljević, Slavko. Kadinjača: poema (серб.). — Zemaljski odbor Saveza boraca NO rata za Srbiju, 1950. — 45 с.
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Ужицкая республика
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?