Раднички батаљон Ужичког НОП одреда
Андрија Ђуровић држи говор борцима Радничког батаљона пред одлазак на Кадињачу
Постојање	27. септембар—29. новембар 1941. Место формирања: Ужице
Формација	4 чете
Део	НОП одреда Југославије
Ангажовање	Битка на Трешњици Битка на Кадињачи
Одликовања	Орден заслуга за народ са златном звездом Орден народног хероја
Команданти
Командант	Андрија Ђуровић

Раднички батаљон Ужичког партизанског одреда био је батаљон састављен од радника из Ужица. Формиран је крајем 27. септембра 1941. године. Сви његови борци пали су 29. новембра 1941. у бици на Кадињачи против немачких окупаторских снага.

Раднички батаљон формиран је 27. септембра 1941. године у Ужицу од радника, који су радили по разним радионицама и фабрикама. На дан формирања, батаљон је у свом саставу имао следеће чете:

• Железничка чета – формирана 8. октобра од радника железничке ложионице и колских радника
• Кројачко-обућарска чета – формирана од два вода радника обућара и кројача
• Ткачка чета – формирана у ткачкој фабрици
• Пекарска чета – формирана највећим делом од пекара, а затим сарача и опанчара

Батаљон је по четама, водовима и десетинама вршио своје свакодневне послове, повремено имао вежбе и припремао се за одбрану града.

Борци батаљона по први пут су учествовали у већим борбама при одбрани Ужица на положајима Мендином брду и Карађорђевом шанцу, 2. новембра, када су разбили четничке јединице и потерали их према Трешњици. Железничка чета батаљона победила је четнике код Карана 5. и 8. новембра. Дана 9. новембра, делови батаљона разбили су четничке снаге на Црнокоси код коте 809 Шарампов.

По почетку Прве непријатељске офанзиве и нападом на Ужичку републику, по наређењу Врховног штаба од 28. новембра, Раднички батаљон је био ојачан са две чете Ужичког и две чете Посавског партизанског одреда. Укупне јачине 400-450 бораца и с једним топом 75 мм, батаљон је заузео положаје на Кадињачи да би успорио надирање десне колоне (групе „West“) немачке 342. пешадијске дивизије правцем Бајина Башта–Ужице и тиме створио потребно време за извлачење главнине партизанских јединица из Ужица на Златибор.

Око 9 часова ујутро 29. новембра, положај на Кадињачи био је поседнут. Положаје у првој линији на десном крилу, северно од групе кућа засеока Лукићи запосела је Пекарска чета, део положаја североисточно од засеока посела је Кројачко-обућарска чета и бранила друм који води за Ужице. Ткачка чета посела је део положаја северно од засеока Ракићи, а Железничка чета на друму код Сињевца. У другој линији на висовима Кадињаче, Ланишта, коте 836, коте 808 и села Глогинићи после су придружене чете Ужичког и Посавског партизанског одреда.

У огорченој борби с надмоћнијим непријатељским снагама од 8 часова ујутро до 14 часова и 30 минута послеподне, браниоци Кадињаче нису дозволили немачким снагама да продру у Ужице. Тек кад су им Немци уништили топ и сва аутоматска оруђа, непријатељ је заузео Кадињачу.

Раднички батаљон је после рата био одликован Орденом заслуга за народ са златном звездом, а указом председника СФРЈ Јосипа Броза Тита од 19. септембра 1979. одликован је Орденом народног хероја.

• Ужички партизански одред
• Битка на Кадињачи

• Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година.
• Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982. 

п р у Јединице и установе НОВ и ПОЈ одликоване Орденом народног хероја
Списак војних јединица и установа одликованих Орденом народног хероја
бригаде одликоване 3. јула 1958.	Прва пролетерска ударна бригада Друга пролетерска ударна бригада Трећа пролетерска санџачка ударна бригада Четврта пролетерска црногорска ударна бригада Пета пролетерска црногорска ударна бригада Шеста источнобосанска ударна бригада Прва далматинска ударна бригада Друга далматинска ударна бригада Трећа далматинска ударна бригада Трећа крајишка ударна бригада Седма крајишка ударна бригада Седма банијска ударна бригада Осма банијска ударна бригада Шеснаеста банијска ударна бригада Десета херцеговачка ударна бригада Петнаеста мајевичка ударна бригада
бригаде одликоване 1958—1979	Прва македонско-косовска бригада (1958) Тринаеста пролетерска ударна бригада (1972) Прва војвођанска ударна бригада (1973) Трећа личка ударна бригада (1974) Прва словеначка ударна бригада (1974) Прва крајишка ударна бригада (1975) Прва личка ударна бригада (1977) Друга личка ударна бригада (1977) Трећа српска ударна бригада (1977) Дванаеста славонска ударна бригада (1977) Друга словеначка ударна бригада (1979)
одред и батаљони	Други крајишки партизански одред Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ Раднички батаљон
установе	Централна болница НОВЈ Партизанска болница на Петровој гори Варностно-обавешчевална служба

п р у Батаљони НОВ и ПО Југославије
Чланци о истакнутим батаљонима НОВ и ПОЈ
Диверзантски батаљони	Диверзантски батаљон Војводине Први диверзантски батаљон Хрватске Други диверзантски батаљон Хрватске Трећи диверзантски батаљон Хрватске
Батаљони Националних мањина	Први аустријски партизански батаљон Бугарски батаљон Христо Ботев Италијански батаљони Гарибалди Пољски партизански батаљон
Самостални батаљони	Инжињеријски батаљон Врховног штаба Пратећи батаљон Врховног штаба Први пролетерски батаљон Хрватске Пролетерски батаљон Босанске крајине
Остали батаљони	Похорски батаљон Похорског одреда Раднички батаљон Ужичког одреда Тимочки партизански батаљон