Silikati su najveći razred minerala. Poznato ih je približno 800. Zajedno s kvarcom i opalom te različitim modifikacijama SiO₂, čine približno 87 % Zemljine kore.^[1] Udio u ukupnom broju minerala im je 26 %. Razlog je velika zastupljenost silicija u Zemljinoj kori te njegov afinitet prema kisiku. Nalaze se gotovo u svim tipovima stijena. Većinom su izgrađeni od silicija i kisika, s dodacima iona poput aluminija, magnezija, željeza i kalcija.

Neki važni minerali iz ove grupe, a koji čine stijene jesu feldspati, kvarc, olivini, pirokseni, amfiboli, granati i tinjci.

Silikate klasificiramo prema strukturi njihove silikatne anionske grupe u nezosilikate, sorosilikate, ciklosilikate, inosilikate, filosilikate i tektosilikate.

Mogućnost polimerizacije silikatnih tetraedara ([SiO₄]), koji čine osnovnu strukturu svih silikata (i nekih oksida) razlog je što postoji velik broj mineralnih vrsta unutar ovog razreda.

• Renaniafosfat je naziv za umjetno gnojivo iz prirodnih fosfata i alkalnih silikata.
• Permutit je umjetno pripravljen alkalni aluminijev silikat za mekšanje vode.
• Floridska zemlja je naziv za prirodni aluminijev silikat i magnezijev silikat s Floride, a služi za obojenje masti i ulja. Bolus alba (bijela glina) je naziv za hidratni aluminijev silikat.

Nezosilikati (grč. nésos - otok) imaju svoje SiO₄^2- tetraedre izolirane kao otoke u moru kationa. Svaki kisik vezan je jednom kovalentnom vezom za silicij, a preostalim negativnim nabojem za neki kation. Nezosilikati imaju heterodezmičnu otočnu reštku.

• grupa Fenakita:
  • Fenakit
  • Willemit
• grupa Olivina:
  • Forsterit
  • Fajalit
• grupa Granata:
  • niz piralspita
    • Pirop
    • Almandin
    • Spesartin
  • niz ugrandita
    • Grosular
    • Andradit
    • Uvarovit
• grupa Cirkona:
  • Cirkon
  • Torit
  • Uranotorit
• grupa Humita
  • Humit
  • Kondrodit

Silikati s dodatnim anionom (= nezosubsilikati):

• grupa Al₂SiO₅
  • Andaluzit
  • Kijanit ili Disten
  • Sillimanit
• Topaz
• Staurolit
• grupa Titanita
  • Titanit ili sfen
  • Kloritoid

Sorosilikati (grč. sorós - gomila, skupina) imaju dva tetraedra međusobno povezana preko zajedničkoga kisika. Kompleksni anion je [Si₂O₇]^6- u kojemu je omjer silicija i kisika 2:7. Sorosilikati imaju heterodezmičnu otočnu rešetku.

• grupa Epidota:
  • Zoisit
    • Anyolit
    • Tanzanit
    • Tulit
    • Kromov zoisit
  • Klinozoisit
  • Epidot
    • Pijemontit
  • Allanit
• Vezuvijan
• Ilvait
• Hemimorfit

Ciklosilikati imaju prstenastu strukturu vezivanja tetraedara, u kojima je omjer silicija i kisika 1:3 (Si_xO_3x). Prstene može činiti 3, 4 ili 6 (SiO₄)-tetraedara. Ciklosilikati imaju heterodezmičnu otočnu rešetku.

• grupa Benitoita
• grupa Aksinita
  • Feroaksinit
• grupa Berila - ciklosilikati s anionskom grupom [Si₆O₁₈]
  • Beril
  • Indijalit
  • Bazzit
• grupa Kordijerita
  • Kordijerit
  • Sekaninait
• grupa Turmalina
  • • Ahroit
    • Indigolit
    • Rubelit
    • Sibelit
    • Verdelit
  • Dravit
  • Elbait
  • Šerl
• grupa Dioptasa

Inosilikate čine jednostruki ili dvostruki lanci silikatnih tetraedara u kojima je odnos silicija i kisika 1:3 kod jednostrukih, odnosno 4:11 kod dvostrukih lanaca. Inosilikati imaju heterodezmičnu lančanu rešetku.

• grupa Piroksena
  • Rompski pirokseni:
    • Enstatit
    • Broncit
    • Hipersten
    • Ferosilit
  • Monoklinski pirokseni:
    • serija čvrstih otopina diopsid-hedenbergit:
      • Diopsid
      • Hedenbergit
      • Augit
      • Omfacit
    • Alkalijski pirokseni:
      • Kalcijsko-natrijski pirokseni:
        • Žadeit ili Jadeit
        • Egirin
        • Spodumen
• grupa Piroksenoida:
  • Wollastonit
  • Rodonit
  • Pektolit

• grupa Amfibola:

Mg, Fe, Mn, Li amfiboli:

• Antofilit - rompski amfibol
• Feroantofilit
• Holmquistit
• Feroholmquistit
• Klinoholmquistit

Ca amfiboli:

• Tremolit - monoklinski amfibol
• Feroaktinolit
• Edenit
• Feroedenit
• Pargasit
• Magneziohornblenda
• Ferohornblenda
• Kersutit
• Ferokersutit

Na amfiboli:

• Glaukofan
• Ribekit
• Krokidolit - azbest
• Feroglaukofan
• Arfvedsonit

Monoklinski amfiboli:

• Aktinolit
• Hornblenda (crna rogovača)
• Cummingtonit
• Magneziohornblenda
• Ferohornblenda

Kod filosilikata silikatni tetraedarski anioni tvore niz paralelnih slojeva, a u tetraedrima je omjer silicija i kisika 2:5. Filosilikati imjau heterodezmičnu slojeviti rešetku.

• grupa Serpentina:
  • Antigorit
  • Krizotil
• grupa glina:
  • Kaolinit
  • Smektiti:
    • Montmorilonit
  • Ilit
• Talk (milovka)
• Pirofilit
• grupa Tinjaca:
  • Muskovit (bijeli tinjac, mica)
  • Flogopit
  • Biotit (crni tinjac)
  • Lepidolit
• grupa Klorita
• Apofilit
• Prehnit

Tektosilikati imaju trodimenzionalne okvire silikatnih tetraedarskih aniona u kojima je omjer silicija i kisika 1:2. Tektosilikati imaju heterodezmičnu skelastu rešetku. Ovo je najveća grupa silikata, a njeni minerali čine gotovo 75 % kore Zemlje.

• grupa Kvarca:
  • Kvarc
  • Tridimit
  • Kristobalit
  • Opal
• grupa Feldspata (glinenci):
  • kalijevi feldspati:
    • Mikroklin
    • Sanidin
    • Ortoklas - monoklinski feldspat
  • Plagioklasi:
    • Albit - triklinski feldspat
    • Oligoklas
    • Andezit
    • Labradorit
    • Bitovnit
    • Anortit - triklinski feldspat
• grupa Feldspatoida:
  • Leucit
  • Nefelin
  • Sodalit
  • Analcim
  • Lazurit
• grupa Skapolita
• grupa Zeolita:
  • Kockasti
    • Habazit
    • Filipsit
  • Vlaknasti
    • Natrolit
    • Tomsonit
    • Mezolitit
    • Skolecit
    • Laumontit
  • Lističasti
    • Hojlandit
    • Stilbit ili desmin

• Sistematska mineralogija
• Minerali