Висла
| Висла | |
|---|---|
 Висла код Варшаве | |
 Мапа реке Висле | |
| Опште информације | |
| Дужина | 1.047 km |
| Басен | 194.424 km2 |
| Пр. проток | 1.054 m3⁄s |
| Водоток | |
| Извор | Баранија Гора |
| В. извора | 1.106 m |
| Ушће | Балтичко море |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Пољска |
| Насеља | Краков, Варшава, Гдањск |
| Притоке | Нида, Сан, Вислока, Раба, Вда, Бзура, Пилица, Брда, Дунајец, Бјала, Ниђица, Нарев |
| Река на Викимедијиној остави | |
Висла (пољ. Wisła), је најдужа пољска река[1] и једна од највећих у источној Европи. Дуга је 1.047 km.[2][3][4] Извире на југу Пољске, а утиче у Гдањском заливу у Балтичко море. Слив Висле простире се кроз три државе и покрива 193 960 km2, од чега се 168 868 km2 налази у Пољској.[5]
Висла извире из планине Баранија Гора на југу Пољске на 1 107 метара надморске висине у Шлеским Бескидима (западни део Карпата) из два одвојена извора: Бела Вислица (Biała Wisełka) и Црна Вислица (Czarna Wisełka).[6] Висла протиче кроз највеће градове Пољске, Краков, Сандомјеж, Варшаву, Плоцк, Влоцлавек, Торуњ, Бидгошч, Свјеће, Груђондз, Тчев и Гдањск. Улива се у Висланску лагуну или Вислански залив (Zalew Wiślany) или директно у Гдањски залив у Балтичком мору с развијеном делтом од шест главних огранака (Ленивка, Пшекоп, Шмила Висла, Мартва Висла, Ногат и Шкарпава).
Ова река је чести мотив у пољској уметности и народној култури, снажно је везана за пољску историју и национални идентитет. Најважнији је пловни пут у Пољској и природни симбол земље, а назив „земља Висле” (пољ. kraj nad Wisłą) користи се као синоним за Пољску.[7][8][9]
Одлике
[уреди | уреди извор]Извире на надморској висини од 1.106 m над морем на западним падинама Баранија Горе на планинском венцу Шлески Бескиди. Годишњи просечни проток износи 1.054 m³/s. Сливно подручје има површину од 194.424 km², од чега 168.699 km² на територији Пољске, а остатак се налази у суседним државама. Река тече од југа према северу пролазећи кроз неколико великих пољских градова: Краков, Варшаву, Гдањск и друге.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Име Вистула први се пут појављује у писаном запису Помпонија Меле (3.33) 40. године нове ере. Плиније у свом делу Природословља 77. године именује реку Висла (4.81, 4.97, 4.100). Корен имена Vistula долази из индоевропског *u̯eis- : 'цурити, полако тећи' (упо. санскритско अवेषन् (avēṣan) „текли су”, старонордијски veisa „слуз”) и појављује се у многим европским називима река (нпр. Везер, Вјешинта).[10] Деминутивни наставци -ила, -ула, појављују се у многим индоевропским језицима, укључујући и латински (види Калигула, Урсула).
У својим писаним делима о реци и њезиним народима, Птоломеј користи грчки назив Ouistoula. Други антички извори наводе име Istula. Римски историчар Амијан Марцелин споменуо је Bisulu (Књига 22.) 380-их година. Историчар Јордан у 6. веку у својем делу Гетика (5 и 17) користи назив Viscla.
Англосаксонска песма Видсид односи се на Вислу. Пољски средњовековни хроничар Викенти Кадлубек из 12. века латинизирао је име реке у Vandalus, облик који је веројатно под утицајем литавског vanduõ што значи „вода”. Јан Длугош (1415 – 1480) у свом делу Annales seu cronicae incliti regni Poloniae индиректно указује на реку: „од источних народа, пољског истока, од сјаја воде Бела вода... тако названа” (Alba aqua), можда се односи на Белу Вислицу (Biała Wisełka).[11]
Током историје река је имала слична имена на различитим језицима: немачки: Weichsel, доноњемачки: Wießel, холандски: Wijsel, јидиш: ווייסל [vajsl̩] и руски: Висла.
Извор
[уреди | уреди извор]Висла извире у јужношлеском војводству у близини тромеђе Чешке и Словачке из два извора: Czarna („Црна”) Wisełka на надморској висини од 1 107 m и Biała („Бела”) Wisełka на надморској висини од 1 080 m.[12] Оба су извора на западној падини Беранска гора у Шлеским Бескидима у Пољској.[13]
Географија
[уреди | уреди извор]Висла се може поделити на три дела: горњи, од извора до Сандомјежа; центар, од Сандомјежа до ушћа у Нарев и Буг; и дно, од ушћа у Нарев до мора.
Слив реке Висле покрива 194.424 square kilometres (75.068 square miles) (у Пољској 168.700 square kilometres (65.135 square miles))); његова просечна надморска висина је 270 metres (886 feet) изнад нивоа мора. Поред тога, већина њеног речног слива (55%) је на надморској висини од 100 до 200 m; преко 3⁄4 речног слива се креће од 100—300 m (330—980 ft) надморске висине. Највиша тачка речног слива је 2.655 metres (8.711 feet) (врх Герлах у планинама Татра). Једна од карактеристика слива Висле је његова асиметрија — у великој мери последица нагиба Средњеевропске низије ка северозападу, правца тока глацијалних вода и значајне предиспозиције њеног старијег подножја. Асиметрија речног слива (десна на лева страна) износи 73–27%.
Најскорија глацијација епохе плеистоцена, која се завршила око 10.000 година пре нове ере, назива се Вистулијанска глацијација или Вејчселијанска глацијација у погледу северно-централне Европе.[14]
Климатске промене и поплаве делте Висле
[уреди | уреди извор]
Према студијама о поплавама које је спровео професор Збигњев Пружак, који је коаутор научног рада Импликације СЛР,[15] и даљим студијама које су спровели научници који су учествовали на Завршној међународној АСТРА конференцији у Пољској,[16] и предвиђањима климатских научника на пре-самиту о климатским променама у Копенхагену,[17] врло је вероватно да ће већи део региона делте Висле (који је испод нивоа мора[18]) бити поплављен због пораста нивоа мора изазваног климатским променама до 2100. године.
Историјска релевантност
[уреди | уреди извор]
Велики делови басена Висле су у првом миленијуму пре нове ере заузимале лужичке и пшеворске културе гвозденог доба. Генетска анализа указује да је постојао непрекинути генетски континуитет становника током последњих 3.500 година.[19] Базен Висле заједно са земљама Рајне, Дунава, Лабе и Одре су римски аутори из 1. века нове ере назвали Магна Германија.[19] Ово не значи да су становници били „германски народи“ у модерном смислу те речи. Тацит је, описујући Венеде, Пеуцине и Феније, писао да није сигуран да ли треба да их назове Германима, пошто су имали насеља и борили су се као пешадија, односно Сарматима пошто имају неке сличне обичаје са њима.[20] Птоломеј је у 2. веку нове ере описао Вислу као границу између Германије и Сарматије.
Река Висла је некада била повезана са реком Дњепар, а одатле са Црним морем преко Августовског канала, технолошког чуда са бројним преградама које су допринеле њеној естетској привлачности. Био је то први пловни пут у Централној Европи који је обезбедио директну везу између две велике реке, Висле и Њемене. То је омогућавало везу са Црним морем на југу преко канала Огински, реке Дњепар, канала Березина и реке Двине. Рута Балтичко море – Висла – Дњепар – Црно море са својим рекама био је један од најстаријих трговачких путева, Ћилибарски пут, којим се ћилибаром и другим стварима трговало из Северне Европе у Грчку, Азију, Египат и другде.[21][22]
Ушће Висле населили су Словени у 7. и 8. веку.[23]На основу археолошких и лингвистичких налаза, претпоставља се да су се ови досељеници кретали на север дуж реке Висле.[23] Ово је, међутим, у супротности са другом хипотезом коју подржавају неки истраживачи који сматрају да су се Велети померили на запад од делте Висле.[23]
Многе пољске легенде повезане су са Вислом и почецима пољске државности. Једна од најтрајнијих је она о принцези Ванди co nie chciała Niemca (која је одбацила Немца).[24] Према најпопуларнијој варијанти, коју је популарисао историчар из 15. века Јан Длугош,[25] Ванда, ћерка краља Крака, постала је краљица Пољака после очеве смрти.[24] Она је одбила да се уда за немачког принца Ритигера (Rüdiger), који се увредио и напао Пољску, али је одбијен.[26] Ванда је, међутим, извршила самоубиство, удавивши се у реци Висли, како би осигурала да он поново не нападне њену земљу.[26]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 62. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „Хидрологија и морфологија ушћа две реке (Висле и Ред Ривера)” (PDF) (на језику: енглески). Институт за Хидроинжењеринг, Гдањск. Приступљено 2. 9. 2013.
- ^ „Vistula River”. pomorskie.travel. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 13. 8. 2018. „Vistula - the most important and the longest river in Poland, and the largest river in the area of the Baltic Sea. The length of Vistula is 1047 km.”
- ^ „Top Ten Longest Rivers in Europe”. www.top-ten-10.com. Архивирано из оригинала 07. 08. 2018. г. Приступљено 13. 8. 2018.
- ^ Statistical Yearbook of the Republic of Poland 2017, Statistics Poland, p. 85-86
- ^ Barania Góra - Tam, gdzie biją źródła Wisły at PolskaNiezwykla.pl
- ^ Morys-Twarowski, Michael (8. 2. 2016). Polskie Imperium. Otwarte. ISBN 9788324030743 — преко Google Books.
- ^ Bartmiński, Jerzy (30. 3. 2006). Język - wartości - polityka: zmiany rozumienia nazw wartości w okresie transformacji ustrojowej w Polsce : raport z badań empirycznych. Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej. ISBN 9788322725030 — преко Google Books.
- ^ Trawkowski, StanisŁaw Trawkowski (30. 3. 1966). Jak powstawaŁa Polska. Wiedza Powszechna — преко Google Books.
- ^ D.Q. Adams, Encyclopedia of Indo-European Culture (London: Fitzroy–Dearborn, 1997), 207.
- ^ Długosz, Jan. Annales seu cronicae incliti regni Poloniae a nationibus orientalibus Polonis vicinis, ob aquae candorem Alba aqua ... nominatur
- ^ Żaneta Kosińska: Rzeka Wisła.
- ^ Nazewnictwo geograficzne Polski. T.1: Hydronimy. 2cz. w 2 vol. ISBN 978-83-239-9607-1.
- ^ Wysota, W.; Molewski, P.; Sokołowski, Robert J. (2009). „Record of the Vistula ice lobe advances in the Late Weichselian glacial sequence in north-central Poland”. Quaternary International. 207 (1–2): 26—41. Bibcode:2009QuInt.207...26W. doi:10.1016/j.quaint.2008.12.015.
- ^ Zbigniew Pruszaka; Elżbieta Zawadzka (2008). „Potential Implications of Sea-Level Rise for Poland”. Journal of Coastal Research. 242: 410—422. S2CID 130427456. doi:10.2112/07A-0014.1.
- ^ „Final International ASTRA conference in Espoo, Finland, 10–11 December 2007”. www.astra-project.org. Архивирано из оригинала 17. 11. 2021. г. Приступљено 23. 10. 2009.
- ^ Matt McGrath (12. 3. 2009). „Climate scenarios 'being realised'”. BBC News. Приступљено 23. 10. 2009.
- ^ „Hydrology and morphology of two river mouth regions (temperate Vistula Delta and subtropical Red River Delta)” (PDF). www.iopan.gda.pl. Приступљено 23. 10. 2009.
- ^ а б Jędrzej Giertych. „Tysiąc lat historii narodu polskiego” (на језику: пољски). www.chipublib.org. Приступљено 3. 4. 2009.
- ^ „De Origine et Situ Germanorum Liber by Tacitus Latin Text”. 12. 11. 2007. Архивирано из оригинала 12. 11. 2007. г.
- ^ Centre, UNESCO World Heritage. „The Augustów Canal (Kanal Augustowski) - UNESCO World Heritage Centre”. whc.unesco.org. Приступљено 13. 8. 2018.
- ^ „Suwalszczyzna - Suwalki Region”. www.suwalszczyzna.pl. Архивирано из оригинала 07. 07. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2018.
- ^ а б в Piskorski, Jan M. (1999). Pommern im Wandel der Zeit (на језику: немачки). стр. 29. ISBN 978-83-906184-8-7.
- ^ а б Paul Havers. „The Legend of Wanda”. www.kresy.co.uk. Архивирано из оригинала 2012-02-05. г. Приступљено 31. 3. 2009.
- ^ Leszek Paweł Słupecki. „The Krakus' and Wanda's Burial Mounds of Cracow” (PDF). sms.zrc-sazu.si. стр. 84. Приступљено 31. 3. 2009.
- ^ а б „Wanda”. www.brooklynmuseum.org. Приступљено 31. 3. 2009.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 62. ISBN 86-331-2112-3.
- Cyberski, Jerzy; Grześ, Marek; Gutry-Korycka, Małgorzata; Nachlik, Elżbieta; Kundzewicz, Zbigniew W. (2006). „History of floods on the River Vistula”. Hydrological Sciences Journal. 51 (5): 799—817. S2CID 214652302. doi:10.1623/hysj.51.5.799.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Британика: Река Висла (језик: енглески)
- Висла на сајту OpenStreetMap
- Vistula at GEOnet Names Server
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
