Одрживи развој
Одрживи развој подразумева развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења. Концепт одрживог развоја представља нову стратегију и филозофију друштвеног развоја
Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким друштвом, државом и човечанством у целини.
Актуелности самог појма доприноси угроженост животне средине, која се огледа у еколошким изазовима и проблемима као што су: глобално загревање, смањивање озонског омотача, „ефекат стаклене баште“, нестанак шума, претварање плодног земљишта у пустиње, појава киселих киша, изумирање животињских и биљних врста.
Концепт одрживог развоја био је и остаје подложан критици, укључујући и питање шта треба одржати у одрживом развоју. Тврди се да не постоји одрживо коришћење необновљивог ресурса, јер ће свака позитивна стопа експлоатације на крају довести до исцрпљивања земаљских коначних залиха;[1]:13 та перспектива чини индустријску револуцију у целини неодрживом.[2]:20f[3]:61–67[4]:22f Такође се тврди да је значење концепта опортунистички развучено од „управљања конзервацијом” до „економског развоја”, и да Брундтландов извештај није промовисао ништа осим пословања као уобичајене стратегије за светски развој, са двосмисленим и небитним концептом приложеним као слоганом за односе с јавношћу.[5]:48–54[6]:94–99
Дефиниције одрживог развоја
[уреди | уреди извор]Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја.
Најчешће се наводи дефиниција одрживог развоја коју је 1987. године дала Светска комисија за окружење и развој при Уједињеним нацијама (тзв. Брунтланд комисија) у свом извештају под називом Наша заједничка будућност. Дефиниција гласи:
Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњице, не доводећи у питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе.[7]
Одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности обнављања природних система.
Једна свеобухватна дефиниција одрживог развоја гласи: одрживи развој представља интегрални економски, технолошки, социјални и културни развој, усклађен са потребама заштите и унапређења животне средине, који омогућава садашњим и будућим генерацијама задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета живота.[8]
Димензије одрживог развоја
[уреди | уреди извор]Уобичајено је становиште да се концепт одрживог развоја може разложити у три основне димензије: еколошка, економска и социјална одрживост. Постоје предлози да се култура уврсти као четврта димензија одрживости.[9] Према другим изворима, четврта димензија је институционална,[10] при чему се има у виду принцип доброг управљања.
Циљеви одрживог развоја
[уреди | уреди извор]Циљеви одрживог развоја познати су још као глобални циљеви. То је универзални позив на деловање да се искорени сиромаштво, заштити животна средина и обезбеди мир и просперитет за све.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Turner, R. Kerry (1988). „Sustainability, Resource Conservation and Pollution Control: An Overview”. Ур.: Turner, R. Kerry. Sustainable Environmental Management. London: Belhaven Press.
- ^ Georgescu-Roegen, Nicholas (1971). The Entropy Law and the Economic Process (Full book accessible at Scribd). Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0674257801.
- ^ Rifkin, Jeremy (1980). Entropy: A New World View. (PDF contains only the title and contents pages of the book). New York: The Viking Press. ISBN 978-0670297177.
- ^ Daly, Herman E. (1992). Steady-state economics (2nd изд.). London: Earthscan Publications.
- ^ O'Riordan, Timothy (1993). „The Politics of Sustainability”. Ур.: Turner, R. Kerry. Sustainable Environmental Economics and Management: Principles and Practice. London: Belhaven Press.
- ^ Perez-Carmona, Alexander (2013). „Growth: A Discussion of the Margins of Economic and Ecological Thought” (Article accessible at SlideShare). Ур.: Meuleman, Louis. Transgovernance. Advancing Sustainability Governance. Heidelberg: Springer. стр. 83—161. ISBN 9783642280085. doi:10.1007/978-3-642-28009-2_3.
- ^ World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common Future, Oxford University Press [1]
- ^ Центар за демократску транзицију [2]
- ^ United Cities and Local Governments, "Culture: Fourth Pillar of Sustainable Development".
- ^ United Nations Commission on Sustainable Development. Report on the Third Session (11-28 April 1995.) Economic and Social Council. Official Records, 1995. Supplement No.12. E/1995/32 E/CN.17/1995/36. United Nations, New York, 1995
- ^ „Циљеви одрживог развоја”. УНДП. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 10. 6. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]
This article incorporates text from a free content work. Licensed under CC-BY-SA IGO 3.0 License statement: Rethinking Education: Towards a global common good?, 32–33, UNESCO. UNESCO. To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.- This article incorporates text from a free content work. Licensed under CC BY-SA License statement: Issues and trends in education for sustainable development, 276, UNESCO. UNESDOC. To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.
- Ahmed, Faiz (2008). An Examination of the Development Path Taken by Small Island Developing States (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 10. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2012. (pp. 17–26)
- Atkinson, G., S. Dietz, and E. Neumayer (2009). Handbook of Sustainable Development. Edward Elgar Publishing, ISBN 1848444729.
- Bakari, Mohamed El-Kamel (2013). „Globalization and Sustainable Development: False Twins?”. New Global Studies. 7 (3). doi:10.1515/ngs-2013-021.
- Bertelsmann Stiftung, ур. (2013). Winning Strategies for a Sustainable Future. Reinhard Mohn Prize 2013. Verlag Bertelsmann Stiftung, Gütersloh. ISBN 978-3-86793-491-6. Архивирано из оригинала 28. 11. 2014. г. Приступљено 12. 07. 2020.
- Beyerlin, Ulrich. Sustainable Development, Max Planck Encyclopedia of Public International Law
- Borowy, Iris. Defining Sustainable Development for Our Common Future. A history of the World Commission on Environment and Development (Brundtland Commission), Milton Park: Routledge, 2014.
- Cook, Sarah; Esuna Dugarova (2014). „Rethinking Social Development for a Post-2015 World”. Development. 57 (1): 30—35. doi:10.1057/dev.2014.25. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - Danilov-Danil'yan, Victor I., Losev, K.S., Reyf, Igor E. Sustainable Development and the Limitation of Growth: Future Prospects for World Civilization. Transl. Vladimir Tumanov. Ed. Donald Rapp. New York: Springer Praxis Books, 2009. [3] на сајту Гугл књиге
- Edwards, A.R., and B. McKibben (2010). Thriving Beyond Sustainability: Pathways to a Resilient Society. New Society Publishers, ISBN 0865716412.
- Farah, Paolo Davide; Rossi, Piercarlo (2015). „Energy: Policy, Legal and Social-Economic Issues Under the Dimensions of Sustainability and Security”. World Scientific Reference on Globalisation in Eurasia and the Pacific Rim. SSRN 2695701
. - Hickel, Jason (2019). „The contradiction of the sustainable development goals: Growth versus ecology on a finite planet”. Sustainable Development. 27 (5): 873—884. doi:10.1002/sd.1947.
- Huesemann, M.H., and J.A. Huesemann (2011). Technofix: Why Technology Won't Save Us or the Environment, Chapter 6, "Sustainability or Collapse?", and Chapter 13, "The Design of Environmentally Sustainable and Socially Appropriate Technologies", New Society Publishers, ISBN 0865717044.
- James, Paul; Nadarajah, Yaso; Haive, Karen; Stead, Victoria (2012). Sustainable Communities, Sustainable Development: Other Paths for Papua New Guinea. Honolulu: University of Hawaii Press.
- James, Paul; with Magee, Liam; Scerri, Andy; Steger, Manfred B. (2015). Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability. London: Routledge. ISBN 978-1-315-76574-7.
- Jarzombek, Mark, "Sustainability — Architecture: between Fuzzy Systems and Wicked Problems," Blueprints 21/1 (Winter 2003), pp. 6–9.
- Li, Rita Yi Man. „Building Our Sustainable Cities " onsustainability.com”. Архивирано из оригинала 09. 09. 2011. г., Building Our Sustainable Cities Illinois, Published by Common Ground Publishing.
- Partsvania, V. R. . Profitability of multi-national corporations in the context of sustainable development: Scania business practices. Российский журнал менеджмента. 18 (1): 103–116
- Raudsepp-Hearne, C; Peterson, GD; Tengö, M; Bennett, EM; Holland, T; Benessaiah, K; MacDonald, GM; Pfeifer, L (2010). „Untangling the Environmentalist's Paradox: Why is Human Well-Being Increasing as Ecosystem Services Degrade?”. BioScience. 60 (8): 576—589. doi:10.1525/bio.2010.60.8.4.
- Rogers, P., K.F. Jalal, and J.A. Boyd (2007). An Introduction to Sustainable Development. Routledge, ISBN 1844075214.
- Sianipar, C. P. M., Dowaki, K., Yudoko, G., & Adhiutama, A. . Seven Pillars of Survivability: Appropriate Technology with a Human Face. European Journal of Sustainable Development (ECSDEV). 2 (4): 1–18. ISSN 2239-5938.
- Tausch, Arno (2012). Globalization, the Human Condition, and Sustainable Development in the Twenty-first Century: Cross-national Perspectives and European Implications. With Almas Heshmati and a Foreword by Ulrich Brand (1st изд.). Anthem Press, London. ISBN 9780857284105.
- Van der Straaten, J., and J.C van den Bergh (1994). Towards Sustainable Development: Concepts, Methods, and Policy. Island Press, ISBN 1559633492.
- Wallace, Bill (2005). Becoming part of the solution : the engineer's guide to sustainable development. Washington, DC: American Council of Engineering Companies. ISBN 978-0-910090-37-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Еколошки програм Уједињених нација
- Европска унија и заштита окружења
- „Национална стратегија одрживог развоја Републике Србије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г.
- Global Sustainable Development, an undergraduate degree program offered by the University of Warwick.
- „Circles of Sustainability – Practical tools for creating sustainable cities and communities”. Circles of Sustainability – Practical tools for creating sustainable cities and communities. 16. 12. 2013. Приступљено 8. 6. 2017.
- Principles of Sustainability, an open course offered by the University of Idaho and Washington State University.
- Sustainable Development Knowledge Platform, United Nations platform on sustainable development.
- „Sustainable Development Law & Policy”. American University Washington College of Law. 11. 11. 2015. Архивирано из оригинала 4. 7. 2017. г. Приступљено 8. 6. 2017.
- UK Sustainable Development Commission
- „Sustainable Development Solutions Network”. Sustainable Development Solutions Network. 20. 4. 2017. Приступљено 8. 6. 2017.
- World Bank website on sustainable development.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
