For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Степанакерт.

Степанакерт

Ханкенди
Степанакерт

azer. Xankəndi
jerm. Ստեփանակերտ
Ханкенди / Степанакерт
Административни подаци
Држава Азербејџан
Становништво
Становништво
 — 2021.~75.000
 — густина810 ст./km2
Географске карактеристике
Координате39° 49′ 03″ С; 46° 45′ 11″ И / 39.81747° С; 46.75296° И / 39.81747; 46.75296
Апс. висина813 m
Површина29,12 km2
Ханкенди Степанакерт на карти Азербејџана
Ханкенди Степанакерт
Ханкенди
Степанакерт
Ханкенди
Степанакерт на карти Азербејџана
Веб-сајт
stepanakert.am

Степанакерт (јерм. Ստեփանակերտ) или Ханкенди (азер. Xankəndi) је град на подручју Нагорно-Карабаха у Азербејџану. До 2023. године био је под дефакто контролом и главни град самопроглашене Републике Арцах (раније Нагорнокарабашка Република). Град је од 1992. до 2023. био насељен готово само Јерменима. Азери су протерани током Првог рата за Нагорно-Карабах. Јермени су напустили град након азербајџанске операције и пада Арцаха у септембру 2023. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Средњовековни јерменски извори сведоче о насељу званом Вараракн (јерм. Վարարակն).[1] Године 1847. руске власти су село званично преименовале из Вараракн у Ханкенди (Ханово село),[2] међутим, Вараракн је остао локални јерменски назив за град до 1923. године[3] када су тадашње комунистичке власти промениле име у Степанакерт у част јерменском комунисти из БакуаСтепана Шаумјана.[4]

Током Совјетског Савеза, град је био део Нагорнокарабашке Аутономне Области Азербејџанске ССР. Степанакерт је служио као главно економско средиште Нагорно-Карабаха, а до средине 1980-их у граду је радило деветнаест фабрика, укључујући фабрику електричне енергије и асфалта. До краја совјетске ере, Степанакерт је имао пољопривредну техничку школу, педагошки институт, медицинску и музичку школу, локални историјски музеј и драмско позориште.[5][6]

Када је 1991. године Азербејџан прогласио независност од Совјетског Савеза, граду је враћен стари назив у склопу кампање азерификације и одбацивања комунистичких имена. Убрзо су Јермени из Нагорно-Карабаха прогласили независну Нагорнокарабашку Републику (касније Република Арцах) и избио је први рат за Нагорно-Карабах у којем су превладали Јермени који су граду вратили име из периода Совјетског Савеза јер нису желели да прихвате азерски назив. Током рата, град је жестоко бомбардован од стране азербејџанске војске, а Азери су протерани.

Град је поново био под интензивним бомбардовањем током Другог рата за Нагорно-Карабах 2020. године. Азербејџанска војска је непрекидно гађала стамбена подручја касетном муницијом током целог рата, почевши од првог дана борби, а становници су позивани да користе градска склоништа за бомбе.

Азербејџан је 19. године септембра 2023. покренуо нову офанзиву у региону, која се завршила прекидом ватре и довела до масовног егзодуса Јермена неколико дана касније. До 29. септембра 2023, полиција Министарства унутрашњих послова Арцаха оставила је сво своје оружје у Степанакерту и потпуно напустила регион. Возила азербејџанске полиције почела су да патролирају градом 29. септембра, те је град поново дошао под азербајџанску контролу.

Познати становници

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mkrtchyan 1985, стр. 124–125
  2. ^ Everett-Heath 2019, стр. X; Hewsen 2001, стр. 265
  3. ^ Davies 2017; Payaslian 2008, стр. 174
  4. ^ Hewsen 2001, стр. 265
  5. ^ Mkrtchyan 1985, стр. 124–125
  6. ^ Prokhorov 1977

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Степанакерт
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?