Скири или Скиријци (лат. Scirii) је назив за древни народ који је живео на подручју источне Европе између 2. века п. н. е. и 5. века н.е.

Подаци о Скирима су прилично оскудни. Први пут се спомињу у 3. веку п. н. е. када су заједно с Галаћанима и (вероватно) индоиранским народом Саијима^[1] покушали заузети град Олбија на црноморској обали. Верује се да им је прадомовина била данашња Пољска. Око 200. п. н. е. су почели мигрирати на југ заједно с Бастарнима. Временом су дошли у додир с Римљанима, чији аутори их описују као народ настањен источно од Бастарна, на обали Црног мора.

Већина историчара сматра да су припадали германским народима.^[2]

Отада се релативно ретко спомињу, све до 4. века када их римски аутори наводе као становнике Карпата. Тамо их је напао Атила и присилио да постану његови савезници. Након Атилине смрти Скири су се придружили Готима, а део римској војсци. Могуће је да је Одоакар, германски вођа који је срушио Западно римско царство 476. године, био полу-Скир, син поглавице Едекона.

• hÓgáin, Dáithí Ó (2002). The Celts: A History. Boydell Press. ISBN 978-0-85115-923-2.