Ortogonalna projekcija je glavni način predstavljanja predmeta, delova, objekata, mašina,itd. na tehničkim crtežima.^[1] Sa perspektive linearne algebre i funkcionalne analize, projekcija je linearna transformacija P iz vektorskog prostora u sebe tako da je P² = P. Ona ostavlja sliku nepromenjenu.^[2] Mada apstraktna, ova definicija projekcije formalizuje ideju grafičke projekcije.

Kod ortogonalne projekcije sve tačke predmeta projektuju se ortogonalno (normalno-pod pravim uglom - 90°) na tri projekcijske ravni :

• V - vertikalnu
• H - horizontalnu
• P - profilnu

Na ovaj način se dobijaju tri slike koje definišu predmet. Ove slike zovu se pogledi.

Na vertikalnicu se projektuje pogled spreda, na horizontalnicu pogled odozdo, a na profilnicu pogled sleva. Tri profilne ravni čine prostorni koordinatni sistem, koji se zasecanjem po određenoj osi zaokreće i svodi u ravanski. Ortogonalnom projekcijom se u izvesnom smislu prostor pretvara u ravan. Iz tog razloga je ortogonalna projekcija najpogodnija za crtanje predmeta na tehničkim crtežima.

Moguća su šest pogleda, ali se u praksi najčešće koriste tri, gore pomenuta. Predmet se na tehničkom crtežu po pravilu predstavlja samo u dovoljno broju pregleda.

Standard definiše dva rasporeda pogleda: evropski i američki.

• Maynard, Patric (2005). Drawing distinctions: the varieties of graphic expression. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-7280-0. 

Ortogonalna projekcija на Викимедијиној остави.

• Ortogonalna projekcija
• Vrste projektovanja