М12 самоходна артиљерија
М12 пуца преко реке Мозел, 1944.
Основне карактеристике
Земља порекла	САД
Намена	самоходна артиљерија
Почетак производње	1942.
Број примерака	100
Брзина на путу	38 km/h
Брзина ван пута	19 km/h
Досег	220 km
Димензије и маса
Дужина	6.73 m
Ширина	2.67 m
Висина	2.7 m
Тежина	26 t
Опрема
Главно наоружање	155мм М1917/18 М1 топ, 10 граната
Споредно наоружање	митраљез М2 Браунинг
Мотор	Рајт (Континентал) Р975 ЕЦ2
Снага (КС)	340 КС
Посада
Посада	6 (возач, командант, послужиоци топа)

М12 (енгл. M12 Gun Motor Carriage) је америчка самоходна артиљерија развијана током Другог светског рата. Произведено је укупно 100 модела, од којих је 60 направљено 1942, а осталих 40 модела 1943. године. М12 је играђен на шасији тенка М3 Ли (неки извори говоре да су каснији модели били изграђени на шасији М4 Шермана. Мотор је постављен напред, како би назад постојао простор за топ и његову посаду, тако да су се пуниоци и нижанџије налазили на отвореном, док је место возача било потпуно оклопљено. Такозвана кашика (попут оне код багера, само много већа) се налазила позади. Приликом пуцања, она би се спуштала на земљу, чиме би знатно смањила трзај.

Године 1943, ова возила су коришћена за обуку или су складиштена. Пре инвазије на Француску, 74 модела М12 су побољшана током припреме за борбене операције. М12 је коришћен на Западном фронту. Иако је дизајниран за индиректну паљбу, приликом инвазија на тешка утврђења, употребљаван је и непосредно.

Мало спремиште муниције му је омогућавало да понесе тек 10 граната.

M12 на Викимедијиној остави.