Dvoelektronska tricentarska veza je elektronski oskudna hemijska veza gde tri atoma dele dva elektrona. Kombinacijom tri atomske orbitale se formiraju tri molekulske orbitale: jedna vezujuća, jedna nevezujuća, i jedna antivezujuća. Dva elektrona idu u vezujuću orbitalu, što dovodi do net vezujućeg efekta i formiranja hemijske veze između sva tri atoma. U mnogim uobičajenim vezama ovog tipa, vezujuća orbitala je pomerena u smeru dva od tri atoma, umesto da bude ravnomerno raspodeljena među sva tri. Najjednostavniji primer 3c-2e veze je trivodonični katjon, H₃.^[1] Još jedan primer 3c-2e veze su divodonični kompleksi.

Dvoelektronske tricentarske veze se često javljaju u jedinjenjima bora, poput diborana (B₂H₆). Monomer BH₃ je nestabilan pošto je atom bora okružen sa samo šest valentnih elektrona, i stoga da bi se formirala stabilna elektronska konfiguracija bliža oktetu, deli elektrone sa B−H vezom drugog atoma bora, formirajući B−H−B vezu sa 3-centra-2-elektrona. U diboranu, postoje dve takve veze: dva H atoma premoštavaju dva B atoma, ostavljajući dva dodatna H atoma u uobičajenim B−H vezama na svakom atomu bora.

Dva elektrona (koja odgovaraju jednoj vezi) u B−H−B vezujućoj molekulskoj orbitali su raspoređena preko tri internuklearna prostora.^[2] Red veze svake B−H interakcije je 0,5,^[3] i stoga su premoštavajuće B−H veze slabije i duže od terminalnih B−H veza, kao što to pokazuju dužine veza na strukturnom dijagramu.

Ovaj šablon vezivanja je isto tako prisutan u trimetilaluminijumu, koji formira dimer Al₂(CH₃)₆ sa atomima ugljenika dve metil grupe u pozicijama premoštavanja. Ovaj tip veze se takođe javlja u jedinjenjima ugljenika, gde se ponekad naziva hiperkonjugacijom.

• Četvoroelektronska tricentarska veza